Данас се све може рециклирати, па и текстил. Уколико имате развијену свест о очувању животне средине, а штедљивост вам је јача страна или волите да експериментишете са модним стиловима, најновија колекција Шапчанке Марије Иванковић Јуришић прави је избор за вас.
Марија Иванковић Јуришић у својој креацији (Фото: Ј. Губелић)
Ова дизајнерка у свом модном атељеу свакодневно ради на томе да продужи употребни век старој одећи, а у јулу ове године одржала је предавање у Торину на тему „Рециклажа у модној индустрији“.
Препознатљиви мотив (Фото: Ј. Губелић)
Идеја је, истиче она, да се максимално искористи одећа коју не користимо, која нам је досадила или можда више није у тренду. Стари модел и мање атрактивна боја, могу се претворити у детаљ или део потпуно новог одевног предмета. Намера Марије и њеног тима је да пред купце донесу сасвим нову и оригиналну понуду и да, притом, очувају ткање као стари занат, што и јесте основно гесло у пословању ове радионице.
Од старог заната до бренда (Фото: Ј. Губелић)
„Нисмо свесни на које све начине можемо да искористимо стару одећу. Да јој удахнемо нови живот, само малим детаљем, редизајном, прерадом старих одевних предмета, припремом, њиховим специјалним сечењем, одабиром, селекцијом њихових врста и боја, ткањем, направити једну нову текстуру од које ћемо дизајнирати нову гардеробу. Рецимо, можемо од старог џемпера да направимо нови, да опарамо вуну и искористимо нити, како бисмо добили онај који нам се више допада, модеран је и лепше нам стоји“, каже Марија.
У правим рукама идеја постаје бизнис (Фото: Ј. Губелић)
Дизајнерка у први план истиче потребу за рециклирањем одеће ради свести о загађењу животне средине, затим економској неуједначености и експлоатацији радне снаге. Зато нове ствари, саткане делом и од ношених, имају већу вредност од оних у излозима наших бутика.
„С обзиром на то да знамо да је текстилна индустрија данас један од највећих загађивача на нашој планети, моја идеја је била да овом колекцијом дамо један мали допринос екологији“, каже дизајнерка и позива на разумевање и сарадњу: „Апелујем на све да прво погледамо шта све имамо у ормарима од старе одеће и размислимо како можемо да је приведемо некој новој намени пре него што посегнемо за куповином нове гардеробе. Знамо да гардероба коју данас плаћамо релативно повољно настаје у земљама трећег света, и заснована је на људској патњи, што је постало нормално у условима 21. века, али хајмо да нашим деловањем то мало смањимо“, поручује.
Кад старо постане ново (Фото: приватна архива)
Нит старе хаљине ускоро ће бити савршен детаљ на тканом шалу беж боје. Таква је читава нова колекција настала у модном студију ове Шапчанке, било да је плетена, извезена или ткана. Тканине добијају нови живот, истовремено чувајући непролазне вредности.
„Баш пре неколико дана смо опарали једну моју хаљину и користили смо је за шаре у шалу, које најчешће и ткамо. Било је ту разних материјала које смо доносиле и уткане су у најновије моделе“, каже Данијела Ђурђевић, шнајдерка у радионици Марија Хандмаде.
Рециклажа је императив 21. века (Фото: приватна архива)
Памук, лан, конопља, свила, вуна из разбоја излазе у форми уникатних хаљина, блуза, простирки. Мајсторице заната свог снују конац и вуну, упредају златне жице и уз љубав стварају нове носиве предмете.
„У то само још унесемо емоцију која мора да буде топла, јер старе нити сасвим другачије засијају кад се уткају у нове ствари“, каже Јасмина Радовановић, шнајдерка.
Од старе хаљине и старе мајице добија се ново (Фото: приватна архива)
Тако штедимо и знамо шта носимо, а Марија нас учи како све то можемо и сами да урадимо.
Дух старине у новом облику (Фото: Ј. Губелић)
Марија Иванковић Јуришић, је због љубави према модном дизајну и ткању, и у жељи да женама препоручи уникатни одевни предмет, покренула је сопствену производњу пре десет година, када је отворила уметничку радионицу и ткачки атеље. Данас су њени производи познати дамама широм Србије и у иностранству, а истовремено су доказ да се од старих заната у Србији може лепо живети.
Идеје ове талентоване Шапчанке пример су успешног споја креативности и модерности са традиционалним, а награђене су „Цветом успеха за жену змаја“ за најуспешнији и најкретивнији концепт самозапошљавања, као и субвенцијама од стране Министарства трговине, као подстицај за даљи напредак.
