Дугогодишња зграда старе првобитне шабачке Аутобуске станице налазила се у Улици Небојше Јерковића, данашњој Мачванској, на Камичку. Она није имала пероне, него импровизована стајалишта дуж улице, испред ониже стамбене зграде, која је представљала станични објекат, и гледала на простор данашње Нове робне куће.
Стара шабачка Аутобуска станица (Извор: Д. Чворић, Међуопштински историјски архив Шабац)
Одавде су, све до 80-тих, студенти и пословни људи кретали у велике градове, сељаци су долазили ујутру и по обављеном послу враћали се у своја места, ту су се дочекивали И испраћали рођаци и пријатељи издалека. Једном речју, ово је било превише мало, а крцато место сусрета и одласка у разним правцима.
Зграда је у приземљу, испод јединог стамбеног спрата, имала мале просторије где се обављала продаја карата и друга администратција. Из приземних просторија се пружала надстрешница испод које су се путници склањали у ишчекивању одговарајућег превоза. Два, три метална стуба и парче зида, служила су као одмор за уморна леђа људи који су обилато користили услуге аутобуског превоза, јер у то време мало ко је имао приватни аутомобил.
Простор око станице врвео је од путника (Извор: Д. Чворић, Међуопштински историјски архив Шабац )
Са ове станице стари аутобуси 7. Јула, офарбани у боје заставе, саобраћали су приградским и међуградским линијама, а иначе су били смештени у гараже овог предузећа иза зграде станице, која је заузимала простор између Небојше Јерковића и Партизанске улице.
Рушење старе станице 1980. године (Извор: Д. Чворић, Историјски музеј Шабац)
Многи су Шапчани своја прва и важна путовања за памћење отпочињали баш на овом месту, под стрехом трошне и превисе прометне зградице. У време највеће гужве, путници који нису могли наћи место у оквиру зграде, превоз су чекали на улици, што је додатно отежавало саобраћај, како пешачки, тако и путнички. Излизана И до пола избрисана слова на табли, која је некада именовала институцију аутобуске станице најавиле су њено рушење.
Свечано отварање нове Аутобуске станице (Извор: Д. Чворић, Међуопштински историјски архив Шабац )
Управо из разлога претеране прометности, закрчивања саобраћаја, немања могућности за реализацију перона, 26.9.1980. године почело се са њеним рушењем. Нови урбанистички план града предвиђао је растерећење једне од централних улицаиИ изградњу нове веће и функционалније, модерне градске аутобуске станице у мање прометном делу. Тадашња нова станица коју су грађани дочекали са одушевљењем, била је смештена у некадашњој Улици Вите Враштановића, данашњој Краља Милутина, где се налази већ 40 година.
Задовољни Шапчани у обиласку станице (Извор: Д. Чворић, Међуопштински историјски архив Шабац)
Шапчани су у великом броју долазили на отварање нове станице и са позитивним очекивањима дочекали прве модерне, цвећем окићене, аутобусе градског аутопревозника, да прођу кроз станичну рампу. Фотографије забележене на њеном отварању сведоче колико је ово била важна ствар за Шапчане тих година.
Нови аутобуси највећег градског аутопревозника (Извор: Д. Чворић, Међуопштински историјски архив Шабац)
Модерна, комотна станица са уређеним чекалиштем, мноштвом перона и аутобуских лилнија у свим правцима, био је њихов прозор у свет.
Станична зграда дозидана је касније (Извор: Д. Чворић, Међуопштински историјски архив Шабац)
Скандирање, аплауз, насмејана и весела лица посетилаца говоре о важности оваквих догађаја у животима наших суграђана у време убрзане урбанизације града.
Грађани се сликају испред нових аутобуса (Извор: Д. Чворић, Међуопштински историјски архив Шабац)
Станица се и данас, у нешто измењеном стању, налази на истом месту. Током година је проширена и смештена у главну зграду која одваја пероне од улице. Више се не налази у државном власништву, али са 29 перона, 200 аутобуса и 2000 путника, колико се свакодневно отисне са ње и до далеких европских градова, једино је место са ког Шапчани полазе и дочекују се.
