Река Дрина, осим што осваја својом лепотом, има неслућене могућности. Она може да буде извор енергије, хране и воде. Захваљујући пионирским покушајима, од потпуно неинтересантне дестинације, општина Љубовија прошле године остварила је 11 хиљада ноћења. Томе су допринели ваучери, али и све оно што овај крај поседује.
У давној прошлости била је граница између Западног и Источног римског царства. У нешто ближој, простор где су се у Првом светском рату водиле битке између Србије и Аустроугарске. Данас је линија раздвајања Србије и Босне и Херцеговине.
Својом лепотом очарала је Роберта Де Нира ( Фото: Ј. Губелић)
Река Дрина је рај недирнуте природе, планинских врхова и бујних шума и сматрају је једном од најлепших и најчистијих речних токова Европе. Смарагдно зелена, ни налик било којој другој реци, Дрина никога не оставља равнодушним. Хучи и дању и ноћу и разоружава све оне који имају шансу да осете њене чари.
“Кад пловите овом реком, кад удишете овај ваздух, кад видите овај крајолик, знате да сте почаствовани и свесни да вам је Бог дао оно што другима није”, каже Никола Кнежевић.
Вожња Дрином је посебно искуство ( Фото: Ј. Губелић)
Управо то је осетио холивудски глумац Роберт Де Ниро, па је по њој дао име својој ћерки. Иако никада више детаља није објављено, претпоставља се да је за то “криво“ Андрићево ремек дело “На Дрини ћуприја“. Други извори тврде да је путујући крајем шездесетих аутостопом кроз Србију, Де Нира пут навео баш на Дрину, у Горњу Ковиљачу, где је на обали реке преноћио. Опчињен лепотом Дрине, која је на њега оставила незабораван утисак, касније је својој кћерки дао име Дрина.
Красе је напери за риболовце и купаче ( Фото: Ј. Губелић)
Нама је требало много дуже да је откријемо. У општини Љубовија вековима плени у дужини од 40 километара, али тек последњих година, постала је турисички примамљива.
“Ми смо 2017. године забележили 11.000 ноћења са 500 кревета и последњих година увек се тражи кревет више”, каже Слађана Грујичић, директорка ТО “Љубовија”.
Посебна је у свако годишње доба (Фото: Ј. Губелић)
Овај крај обилује оним за чим ће, према процени стручњака, свет водити битку – а то су, поред енергије, вода и храна. Дрина тиме обилује, а рибљи фонд овде доводи риболовце са свих страна. Поред постојеће, покренута је иницијатива да се уради десетак малих хидроцентрала од којих ће имати користи држава, мештани и општина. И економија и лепота, све је то стало у Дрину, кривудаву и несташну. Реку коју су многи кротили, али без успеха.
Јутро на Дрни ( Фото: Ј. Губелић)
Зеленика, како су је звали због нестварне смарагдне боје, осваја изнова и изнова. Понекад постаје плавичаста као море, па и кристално прозирна зими. Сасвим налик Дриносу, митолошком паганском божанству коме су приносили и људске жртве, по ком је и добила име. Она је бисер међу рекама.
Немирна и брза уме да опчини лепотом. Понекад толико немилосрдна да плодне оранице пребацује са једне на другу страну. Када се наљути, мрзовољна, мења свој ток, на уштб земље. Изненађује како лепотом тако и својом ћуди. И данас је дивља и неизвесна и таква тече баш као и живот.
