Питате се „Ко још у Шапцу чита?! Одлично питање беспотребно негативне конотације. Према речима Тамаре Јуришић из Делфија, највеће књижаре у граду, Шапчани руше предрасуде о нечитању. Она каже да наши суграђани не само да читају књиге, него су спремни да за њих издвоје једну просечну месечну плату. Читају се сви жанрови, од такозваних љубића, трилера, фантастике, популарне психологије, до стрипова и озбиљне научне литературе. Интересантно је и да су грађани увелико установили навику да једни другима поклањају књиге за рођендане, празнике, па чак, помало неочекивано, и за крсну славу. За неке су књиге можда луксуз, за оне друге, насушна потреба.
Мит о нечитању
Често можемо чути да се у Србији, а посебно у мањим срединама, недовољно или уопште не чита. Разлози су бројни. Махом се то повезује са недовољно високим стандардом, недостатком времена за читање, или једноставно, непоседовањем читалачке културе. Међутим, они који су задужени за продају књига тврде да ситуација није нимало забрињавајућа.
Тамара Јуришић из Делфија каже да је и сама била сумњичава по отварању књижаре управо због сличних предрасуда. „Прво питање које људи поставе када чују где радим је – Ко још чита у Шапцу? Међутим, код нас долазе све генерације, од родитеља који набављају књижице за децу већ од рођења, па до људи у позним годинама“, каже Тамара и истиче да јој је посебно драго да види дечаке и девојчице основношколског узраста, са већ изграђен читалачким укусом, који одвајају сопствени џепарац или преговарају са родитељима око куповине омиљених наслова. Књижару посећују и људи из околних села, имају купце из Босне и Херцеговине, Хрватске и Словеније. „Увек се тражи тај неки наслов који ће отићи у Француску, Немачку, Америку“, наводи Тамара.
Нередак је случај да Шапчани крену по уобичајен поклон за одређену прилику, било да је то пиће, цвеће, или неки предмет, а заврше са књигом у руци. Већ је постало правило да једни другима за Нову годину, Дан заљубљених, 8. март, рођендане, па и славе поклањају књиге. При избору литературе имају и стручну помоћ.
„Људи на почетку нису знали да им ми можемо помоћи при избору књиге, али сада све чешће и слободније питају за препоруке. С друге стране има оних који тачно знају шта желе и за себе и за поклон. Љубитељи фантастике и стрипова, на пример, знају све серијале напамет, то су нам најсамоуверенији купци, кроз смех прича Тамара и истиче да свакодневно добијају поруџбине и за наслове којих нема у књижари, што је показатељ великог интересовања.
Спремни да за књиге дају и целу плату
Књижарски ланци установили су манифестацију која се одржава два пута годишње, у децембру и јуну, када су књиге на знатним попустима, а Ноћ или Празник књиге, како је неки називају, привлачи велики број љубитеља литературе, за шта се спремају месецима унапред.
„Купци Ноћ књиге користе да набаве већи број наслова по приступачнијим ценама, и можемо слободно рећи да дођу са позамашним списковима. Невероватан је осећај када видите гужву у књижари као на чувеним распродајама у тржним центрима“.
Иако се књиге више не продају на метар, као у златно доба издаваштва, постоје књигољупци који без обзира на зараду нађу начин да дођу до своје омиљене уметности, било да је у питању куповина чековима, на рате, у готовини. Има оних који су спремни да за своју пасију издвоје једну просечну зараду.
„За протеклу Ноћ књиге један младић потрошио је чак 30.000 динара. Неколико његових пријатеља помагало му је да однесе кесе пуне Пекићевих романа, трилера, фантастике.То апсолутно руши предрасуде да млади не читају. Имамо купца који, рецимо, сваког месеца код нас остави неколико чекова.“
У граду на Сави одувек негована читалачка култура
Град на Сави своју читалачку традицију започиње давне 1847. године у Читалишту шабачком, импровизованој читаоници у кафани на Баиру и првом стецишту књига из личних библиотека угледних Шапчана. У више од 170 година трајања шабачког библиотекарства стало је много вредних, али и немилих догађаја – године 1914. Изгорео је сав библиотечки фонд. Данас се Шапчани могу похвалити завидиним фондом, смештеним у једно од најлепших здања у граду – Владичански двор, са његовим модерним додатком Анексом. Осим библиотеке, где грађани могу доћи до најразноврснијих издања белетристике и стручне, научне литературе, у граду постоји и неколико књижара, а неретка појава су и улични сајмови књига. Све ово нас наводи да закључимо да наши суграђани и те како умеју да уживају у уметности писане речи.