Simboli koji nas vraćaju u detinjstvo ili mladost, često su samo uspomene urezane u pamćenje jer je većina potpuno prestala da postoji. Mnogi su našli svoju zamenu, ali ne i sok “Olimpijsko sunce” u tetrapaku koji se proizvodio u pogonima Šapčanke u Šapcu. Taj simbol i ukus mnogi osećaju i danas, te mu je teško naći adekvatnu zamenu. Čuvenu ambalažu teško je pronaći i među pasioniranim ljubiteljima uspomena. Jednu, tek da se ne zaboravi, kupio je šabački Narodni muzej preko oglasa. Danas popunjava jednu vitrinu stalne postavke i provocira nostalgiju. Sa njim je odrastanje bilo lepše, i zbog toga se visoko kotira na listi napitaka koji najviše sećaju na detinjstvo.
Oslimpijsko sunce, Stalna postavka šabačkog muzeja
Posle raspada bivše Jugoslavije ono što je bilo „naše“postalo “tuđe“, a mi smo se toliko otuđili, da čak ne želimo da koristimo “komšijske proizvode”.
Žvake i sličice iz čokoladica „životinjsko carstvo“ zamenile su neke nove, u sličnom pakovanju, sa ukusom nostalgije. Keks “jafa“ sa sirupom od narandže, zamenio je limun i višnja. Uspešno ili ne, pitanje je za sladokusce. Kiki bombone dobile su konkurenciju, ali su ostale neprevaziđeni ukus detinjstva.
Čuveni Brion
Odgovor na „koka-kolu“ bila je popularna “kokta” sa ukusom šipka. Miris kafe je oslabio čak i kada se prođe pored pržionice gde se melje zrno. Aroma je stvar navike, a izbor takav, da se mirimo sa istim. I muškarci mirišu drugačije. “Brion” je zamenila paleta mirisa, sladunjavih, svežih, snažnih po meri današnjeg muškarca. Umesto sapuna za brijanje nezaobilazna je pena. Dobar deo polica zauzeli su proizvodi iz uvoza, pa često za”kupujmo domaće” nema mesta. Ponekad nema ni šta. Ono što je bilo nekada, živi u sećanju.
