Дан Републике, некада највећи празник СФР Југославије, не бледи у сећању оних који су тога дана полагали заклетву, носили плаве капе и црвене мараме, ишли на одмор за нерадне дане. Дан Републике – 29. новембар слављен је готово шест деценија као државни празник бивше југословенске федерације, а званично је укинут после више од десет година од распада те заједнице – новембра 2002.
Дан Републике, 29. новембар обележавао је годишњицу Другог заседања АВНОЈ-а, када је у Јајцу донета одлука о федералном устројству државе, а годинама је био повод за дружење, нерадне дане, школске приредбе, црвене мараме првака и “свињокољ”.
Ђаци прваци су добијали црвене пионирске мараме на празник социјалистичке Југославије.
Након завршетка рата, 1945. године, 29. новембар се славио као Дан Републике и био један од највећих празника у некадашњој СФРЈ – прослављао се два нерадна дана уз свечане академије у главним градовима република бивше државе, дељење ордења, почасне плотуне…
Са распадом СФРЈ, престало се са обележавањем Дана Републике у свим републикама некадашње заједничке државе осим у Србији. Дан Републике остао је званични празник у Савезној Републици Југославији све до 14. новембра 2002, када је укинут одлуком Већа грађана Савезне скупштине СРЈ.
До 1997. године 29. новембар је, заправо, слављен као дан сећања на Друго заседање АВНОЈ-а, али је тада и сам датум морао да се прилагоди новонасталим државним околностима, па је почео да се празнује као дан када је 1945. Југославија и формално престала да буде монархија и постала република. Та замена настала је као израз критике да је СРЈ наставила да обележава празник непостојеће државе – федерације шест република – која се распала давне 1991.