Откриће јадарита пратиле су бројне контроверзе — од одушевљења због проналаска јединственог минерала, што је изазвало пажњу светске научне јавности и медија, па до еколошких протеста широм земље. Пројекат вредан 2,4 милијарде долара, према процени стручњака, задовољио би већину потражње Европске уније за литијумом, основном компонентом у батеријама за електрична возила. Међутим, тај аргумент нашао се насупрот питању да ли би пројекат изазвао контаминацију животне средине.

Између економије и екологије, потреба и реалности, искрене борбе за биодиверзитет, егзистенције локалне заједнице и неисцрпне политичке теме, чврстих гаранција и лабавих научних компетенција — или обрнуто — обичан човек из јадарског басена остао је збуњен, запањен, подељен и посвађан са собом, комшијама и фамилијом.

Али кренимо редом.

Откриће столећа

Када је 2006. године Природњачки музеј у Лондону званично потврдио да је откривен дотад непознат минерал, била је то вест светских размера. До открића 2004. године дошла је компанија Рио Тинто током бушења у долини реке Јадар, а пошто минерал није одговарао ниједном познатом, послат је на анализу. Тамо су научници, предвођени Крисом Стенлијем, потврдили да је у питању нови минерал који је добио име по реци Јадар.

Минерал је био бео, прашкаст и нерадиоактиван, са хемијском формулом LiNaSiB₃O₇(OH). Након што су геолози послали узорке у Природњачки музеј у Лондону, стручњаци су га 2006. године потврдили као нову минералну врсту. Добио је име „јадарит“ по реци Јадар, где је пронађен.

Јадарит је привукао светску пажњу због хемијске сличности са фиктивним криптонитом — измишљеним минералом из филмова о Супермену.

Цитат са сајта Природњачког музеја доспео је на насловне стране, где је наведено да минерал има невероватну сличност са хемијском формулом криптонита, ванземаљског минерала који исцрпљује Суперменове моћи.

Откриће јадарита приликом бушења на дубинама већим од 300 метара, у којем су учествовали геолози из Србије, САД, Мексика и Турске, угледни „Time“ и „CNN“ убројали су у најзначајнија научна открића 2007. године.

Истражне бушотине широм Јадра

Од 70 истражних бушотина које су од тада отворене, једна је била у њиви тик уз кућу Милинка Филиповића у селу Слатина.

„Бушотина је била овде где ја стојим. Ту је бушено, онда је затворено, дотерана хумусна земља и посуто одозго. Не познаје се ништа“, прича Милинко.

Тог априла 2007. године, када је у атару јадарских села пронађен јединствен минерал, вест је одјекнула светом и код мештана пробудила велику наду.

„Слатина, Горње Недељице, Ступница, Слатинско Поље… Ту су се бушотине ређале како су они одређивали и како су резултати показивали“, каже мештанин.

Непознат минерал, за који се тврди да је по хемијској грађи сличан магичном криптониту, био је у фокусу медија, а мештани су били у чуду.

„За нас је то било ново. Ми нисмо ништа знали о томе. Сви су погледали неки бољитак“, присећа се Милинко.

Али уместо бољитка, неколико година касније најлакши метал на свету постао је најтежи терет за оне који су га открили.

Од наде до разочарања

Међу стручњацима који су заслужни за истраживања у Јадарском басену су и геолози Владимир Стојановић, Владисав Ерић и Ненад Грубин. Од страних стручњака издвајају се Американци Роберт Кели и Вилијем Пенел, Мексиканац Родриго Калес-Монтијо, те Акут Карака и Атила Омербеоглу из Турске.

У студији Jadarite, LiNaSiB₃O₇(OH), a new mineral species from the Jadar Basin, Serbia, објављеној у јулу 2007. године у часопису European Journal of Mineralogy, наводи се да је јадарит нова минерална врста која се јавља као масивни бели агрегати дебљине неколико метара. Кристали ретко прелазе 5–10 μm. Повезан је са калцитом, доломитом, К-фелдспатом, рутилом, албитом, илменитом, пиритом и финозрним мусковитом. Идентификовани су и серлезит, аналцим, хлорит и кварц, са приближно следећим садржајем Li₂O ~ 6.8–7.3 % Na₂O ~ 14–15 % SiO₂ ~ 26–27 % B₂O₃ ~ 47 % H₂O (kao OH) ~ 4–4.3 %

Јадарит је провидан (непрозиран у масама), са порцеланским сјајем, белом пругом и кртом структуром. Показује слабу ружичасто-наранџасту флуоресценцију под ултраљубичастим зрацима. Инфрацрвени спектар указује да је вода присутна само као (OH)-.

Према писању New York Times-а, минерал пронађен у околини Лознице садржи литијум за којим трага око 60 рударских компанија, спремних на улагање више од милијарду долара, што јадарски басен чини најбогатијим литијумом у Европи.

Ипак, једна компанија имала је значајну предност — Рио Тинто, која већ више од деценије спроводи истраживања.

Како је јадарит поделио комшије

Поједини мештани села Горње Недељице продали су куће и земљу компанији Рио Тинто, други су се заклели да неће са свог имања ни по коју цену, а трећи су постали сумњичави према сваком пролазнику.

„То мене немојте питати, не знам ја то“, одговара нам жена коју смо насумично зауставили.

Тако је јадарит поделио комшије, родбину, пријатеље.

„Село ко село. Нису сви истомишљеници — неко је за, неко је против. Ништа се још не зна“, каже Милинко.

„Ту сам рођен, ту ми је дедовина и очевина. Не бих дао ни за 20 станова“, каже други мештанин.

„Једни кренули лево, други десно… И дан-данас је присутна нетрпељивост“, закључује Милинко.

Грађански протести широм земље

Од приче о открићу века, очекивања и наде, стигло се до грађанских протеста широм Србије против рудника литијума и пројекта „Јадар“.

Противници су поручивали: „Нећеш копати.“

Геолози Ерић и Грубин, који су иницирали истраживања, данас избегавају медије — јер, како кажу, „не могу да верују шта се догодило“.

Противници рудника 2022. године изнудили су од Владе Србије одузимање дозволе Рио Тинту. Ту одлуку је у јулу поништио Уставни суд, што је изазвало нове протесте.

Конзервирање пројекта Јадар

У новембру 2025. године агенција Блумберг објавила је да је међународна рударска компанија Рио Тинто одложила пројекат „Јадар“.

Позивајући се на интерне документе, наводе да пројекат улази у статус „неге и одржавања“, што практично значи — замрзавање.

У меморандуму се каже:

„Имајући у виду одсуство напретка са дозволама, нисмо у позицији да одржавамо исти ниво алокација трошкова и ресурса.“

Стручњаци, ипак, верују да ће овај крај у будућности поново бити привлачан рударским компанијама.

Стручњаци верују у рудно благо Подриња

Испод столетних шума Борање, према речима геолога Александра Милановића, налази се право рудно богатство. Лозница, Крупањ, Мали Зворник и Љубовија већ имају доказане резерве антимона, цинка, олова и флуорита.

„Подручје између Борање и Цера изузетно је атрактивно. Утврђене су резерве каситерита, тантала и ниобијума. А јадарит је руда каква не постоји нигде у свету — литијум и бор на једном месту“, каже Милановић.

Додаје да Србија у будућности може да производи концентрате антимона, цинка, олова и флуорита, ако се модернизују постројења за обогаћивање и топљење руда.

Реч „рударење“ — извор нових подела

За сада се о свему овоме ретко говори у јавности. У рудницима нема активности, али сама реч рударење изазива нове страхове и поделе.

На уласку у Брезјак стоји табла: Село добрих домаћина, вредних жена и срећне деце.

Али са њихових лица може се прочитати једна реч — неповерење.

Кратка ретроспектива: Јадарит од открића до данас (2004–2025)

2004 — Прво откриће

Компанија Рио Тинто током истражног бушења у долини реке Јадар наилази на непознат минерал који не одговара ниједној познатој минералној врсти.

2006 — Природњачки музеј у Лондону потврђује: нови минерал

После детаљних анализа тим Криса Стенлија званично потврђује да је реч о новој минералној врсти.
Минерал добија име јадарит, по реци Јадар.

2007 — Светска медијска експлозија

Минерал привлачи огромну пажњу јер је хемијски сличан „криптониту“ из Суперменових филмова.
Time, CNN и други светски медији уврштавају откриће међу најзначајније те године.
Паралелно, у Јадру се отварају десетине нових бушотина.

2007–2013 — Интензивна истраживања у Јадру

Рио Тинто наставља геолошка истраживања. Укупно је изведено око 70 истражних бушотина.
Потврђује се да подручје садржи једна од највећих концентрација литијума у Европи.

2014–2018 — Пројекат „Јадар“ добија облике

Компанија представља план о изградњи рудника и постројења за прераду јадарита.
Према проценама, инвестиција је вредна 2,4 милијарде долара, уз потенцијал да Србија постане један од највећих произвођача литијума у Европи.

2019–2020 — Први отпори и сумње

Локално становништво и поједине еколошке организације изражавају забринутост због:

• могућег загађења вода, земљишта и ваздуха
• премештања становништва
• непрозирности процедура и дозвола

Настају прве иницијативе грађана против рудника.

2021–2022 — Масовни еколошки протести

Током 2021. и 2022. године у Београду и широм Србије одржавају се најмасовнији грађански протести у новијој историји.
Порука: „Нећеш копати!“

У јануару 2022. Влада Србије укида Рио Тинту просторни план и одузима дозволе — де факто блокирајући пројекат.

2023–2024 — Правна и политичка неизвесност

Компанија најављује да наставља да „тражи решење“ са државом.
Уставни суд 2024. поништава одлуку Владе из 2022, што изазива нову рунду протеста и поларизације јавности.

2025 — Пројекат стављен у стање „конзервације“

Блумберг у новембру 2025. објављује да Рио Тинто суспендује активни развој пројекта.
У интерном документу стоји да је „Јадар“ пребачен у фазу „care & maintenance“, што значи да се радови не настављају, али се локација одржава и не напушта.

Стручњаци и даље сматрају да ће подручје остати привлачно за светске рударске компаније због:

• јединственог минералног састава,
• огромних резерви литијума и бора,
• статуса „критичних сировина“ у ЕУ.

Сажетак у три реченице

Јадарит је од научног чуда постао политичко и еколошко питање, а од регионалне наде — извор дубоких подела.
Пројекат рудника није формално укинут, али је замрзнут.
Будућност Јадра остаје неизвесна, док локално становништво и даље живи између обећања о развоју и страха од последица.

Глобалне резерве и налазишта литијума — где се налази

Светске резерве су концентрисане у малом броју држава — главни центри су Чиле, Австралија, Аргентина, Кина, САД. То значи да геополитика, приступ рудним ресурсима и контролa над прерадом имају велики значај.

Главни активни рудници и регионални произвођачи

Неколико рудника се издвајају као водећи:

Напомена: Постоје и многа експериментална или мања налазишта, као и ране фазе истраживања широм света, међутим ови наведени рудници представљају „верификоване“ и релативно стабилне изворе.

Потражња за литijумом и зашто је толико значајан

• Главна потрошња литijума је у либромским батеријама — за електрична возила (EV), складиштење енергије, преносну електронику итд. scienceagri.com+1
• Са растом тржишта EV и зелене енергије, потражња за литijумом драстично расте. Неки аналитичари предвиђају да ће потребе у наредним годинама вишеструко порасти у односу на данашње. nasdaq.com+1
• То значи да, iако резерве постоје, кључно питање — да ли су ресурси доступни, економични и еколошки прихватљиви за експлоатацију. world-nuclear.org+1

Изазови — приступ, етика и одрживост

• Није довољно да постоје резерве — треба их економски и еколошки извлачити. Многе захтевне локације носе питања загађења, потрошње воде, очувања екосистема (нпр. у случају сланих депозита). world-nuclear.org+1
• Стабилност снабдевања зависи од геополитике, инвеститорских одлука, цена на тржишту — што чини литijум стратегијском, али и ризичном материјом.

Шта ови подаци значе за Србију / Европу (у контексту налазишта као што је, на пример, јадарит)

• Свет има значајне резерве — али већина су у неколико држава. То значи да приступ ресурсима изгледа као геостратешко питање.
• Раст потражње због транзиције на „зелена“ горива и технологије батерија може да повећа вредност литijумских налазишта — али само ако се експлоатација обавља одговорно.
• Земље са малим резервама, али са политичком или индустријском контролом, могу да буду погођене ценама и нестабилним тржиштем — што захтева опрез и пажњу на нормативе, екологију и дугорочну стратегију.

Пројекат је суфинансиран из буџета Града Лознице. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Свидео вам се текст?