Одлука да се отвори прва стална бактериолошка станица у Шапцу, као једна од пет у тадашњој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, 1. новембра 1921. године, није била привилегија града већ потреба због борбе против заразних болести, асанације терена, хигијенизације и вакцинације.
-Писани трагови указују да су међу првим забележеним случајевима шарлаха и тифуса у Србији били они у Шапцу. Поред тога, маларија, дифтерија, туберкулоза- све су то биле претње које су захтевале брзу и организовану реакцију- истиче примаријус др МСц. Бранко Вујковић, директор Завода за јавно здравље Шабац.
Највећи ауторитет тог времена, др Милан Јовановић Батут, заједно са др Андријом Штампаром, својим идејама и препорукама дао је значајан допринос оснивању прве бактериолошке станице, која је формирана због велике опасности од маларије. Мачвански округ, али и цела Србија, препознати су као региони највећег ризика.
-Мука је натерала наше лекаре да организују ову бактериолошку станицу, која је била претеча свих других организационих облика, па и наше установе. Поред маларије, туберкулоза је била велики проблем. Прва бе-се-же вакцина примењена је управо у овој станици, што је значајно допринело спречавању ширења болести- напомиње примаријус доктор Вујковић.
Вакцинација, асанација терена, хигијенизација, контрола водоснабдевања и едукација становништва о превенцији болести били су кључне мере у то време.
-Прва бактериолошка станица била је претеча свих данашњих института за јавно здравље. Њена улога била је да спаси животе и подигне свест о значају хигијене и превентивне медицине- наглашава примаријус доктор Вујковић.
Борба и организација након ратова
Држава је након балканских и Првог светског рата имала ограничена средства, али приоритет је био заштитити становништво.
-Велика епидемија шпанске грознице узела је више живота него страдања у ратним сукобима, показујући колико су превентивне мере биле од кључне важности. Болести нису познавале границе, а недостатак вакцина и имунитета захтевао је примену свих хигијенско- епидемиолошких мера. Без организоване борбе није било могуће заштитити популацију. Набавка опреме и метода била је тешка, али су експерименталне животиње коришћене за испитивање вакцина и истраживања, а фотографије тог периода то документују- прича доктор Вујковић.
Бактериолошка станица функционисала је у оквиру тадашњег Дома здравља у Шапцу, једног од пет на територији Дринске бановине (Ужице, Ваљево, Тузла, Вуковар, Шабац), а сви су организационо и територијално припадали Хигијенском заводу Сарајево.
Касније су уследиле бројне реорганизације- од Окружне санитарно- епидемиолошке станице (1946), преко Хигијенског завода (1953) и Завода за здравствену заштиту (1961), СИЗ здравственог осигурања и заштите (1974), Регионалног завода за заштиту здравља (1979), Завода за заштиту здравља (1991), до данашњег Завода за јавно здравље (2007), са надлежношћу искључиво за Мачвански округ. Током овог периода, институција је спроводила праћење и превенцију заразних болести, хигијенску контролу, лабораторијске анализе и здравствено васпитање.
-Након Другог светског рата, епидемија заразних болести обележила је прве дане у слободи. Борба је обухватала суочавање са болестима као што су трбушни тифус, туберкулоза, сифилис, трахома, али и гушавост. Тада је Завод покривао шест срезова са више од 200 хиљада становника. Почетком шездестих, са анализом и новим ризицима по здравље, појавила се потреба за праћењем и детаљнијим проучавањем здравља становништва, навика, али и ризика животне средине, као и спровођење хигијенско- епидемилошких мера. То укључује повећање броја лабораторијских анализа, али и планирање рада и развоја здравствене службе и здравствено васпитање грађанства- истиче примаријус МСц. др Вујковић.
Улога у време кризе
Историјски значај станице потврђују и први „Дани здравља“ 1928. године, када су презентовани радови и искуства из борбе против заразних болести.
Од тада, Завод је наставио традицију едукације и превенције. У свим кризним моментима, од поплава до пандемије ЦОВИД-19, установе јавног здравља показале су значај ефикасне организације и превентивних мера. Свака наредна генерација Завода наставља тај пут- едукација, превентивне мере, вакцинација и дигитализација здравствене заштите.
-Инфодемија је савремени изазов. Људи су изложени мноштву нетачних информација и наш задатак је да пружимо тачне податке и заштитимо популацију. Организована мрежа завода показала је своју вредност и у доба ЦОВИД-19, када је координација и брзина реаговања спасла многе животе- објашњава др Вујковић, подсетивши да је први српски инфодемиолог био др Лаза Лазаревић, који се борио против неповерења у здравствени систем.
-Увек је било отпора и склоности ка теоријама завере, али ера вакцинације је морала да постоји. Тада је функционисао принцип- прво принуда, па мењање свести. Није се остављао простор да се угрожава здравље других. У борби против пандемије ЦОВИД- 19 они који нису могли да приме вакцину због контраиндикација били су угрожени због неодговорних који нису хтели да се вакцинишу и ризиковали су животе других- каже доктор Вујковић.
Данас, у времену дигитализације, менаџмент квалитетом уведен је 2005. године по ИСО стандарду, а лабораторије су акредитоване 2007. године по европским и светским стандардима. Крајем осамдесетих уведен је први рачунар, електронска пошта- 1998, први сервер- 2001, већ 2004. прва интернет презентација, 2006. данашњи домен, 2010. једна од ретких установа са легалним софтвером. Од 2012. године подаци се уносе на даљину директно на сервер Завода.
Више од века суочавања са изазовима
Завод користи мобилну апликацију „Чувар здравља“, награђену 2021. године за квалитет иновација. Апликација омогућава информисање грађана о ПЦР тестирању, вакцинацији, а данас и загађењу ваздуха и ризичним активностима. ПЦР лабораторија Завода данас дијагностикује више од 50 узрочника болести, а резултати анализа су доступни лекарима свих амбуланти Мачванског округа на један клик.
На челу установе смењивали су се руководиоци, а свако време носило је своје изазове. Прим. др Миљана Поповић била је значајна у борби против поплава, док су прим. др Софранић и др Нићифоровић били заслужни за инфраструктурно уређење. Др Бркић водио је установу у најтежим временима санкција и ратова, обезбеђујући воду, хигијенске мере и спречавајући ширење зараза. Прим. др Драгутин Марковић, дугогодишњи епидемиолог Завода, такође је пример посвећености и хуманости, волонтерским радом настављајући завет др Батута.
Кроз век постојања, од прве бактериолошке станице до савременог Завода, суштина је остала иста- заштита здравља становништва.
-Од прве бактериолошке станице дошли смо до дигитализоване, модерне установе, настале на темељима и традицији коју је поставио др Милан Јовановић Батут. Израз „народно здравље“ креирао је управо Милан Јовановић Батут. Боримо се да сачувамо народно здравље уз све нове изазове који угрожавају, пре свега животну средину, као и изазове које носи нерационална употреба антибиотика, антимикробна резистенција, појава нових заразних болести и мутација старих узрочника, као и повећање неповерења у вакцинацију. Настављамо тим путем уз све изазове, трудећи се да оправдамо његову заоставштину и да све радимо у интересу народа- поручује примаријус доктор Вујковић.
Завод за јавно здравље Шабац 1. новембра пуни 104 године. И у четвртој години другог века постојања остаје темељ за превенцију и борбу против заразних болести, спреман да одговори на све изазове који угрожавају животну средину и здравље становништва.
Део фотографија преузет из књиге „Чувар народног здравља“,“ ауторке Стане Муњић
Пројекат је суфинансиран из буџета Града Шапца. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
