Да се може живети и уживати у само неколико квадрата, доказао је Шапчанин Бранислав Марковић. У тридесет квадрата његовог дома на Сави стала је кућица, тераса и видиковац. Све је урадио сопственим рукама, узимајући од реке оно што избаци на обалу. У свом кутку ужива и доказује колико је мало потребно да човек буде срећан.
Свој водени дом саградио је пратећи географију породичне приче – река Сава je на средини пута између Срема, одакле му је мајка, и Поцерине, одакле му потиче отац. Тако је он спојио љубав и симболику.
– Предодређено је да направим овај сплав. Мени је мајка из Грабоваца, ту одмах преко пута Саве, на неких 5 километара, а отац ми је из Варне, на 10 километара на другој страни. Тако да сам ја некако морао да се нађем ту на средини – каже Бранислав Марковић.
Сам је урадио нацрт и у радионици склапао део по део, пажљиво бирајући сваки комад. Онда је кућицу поставио на воду, и дограђивао по сопственој машти. Идеја је била да то буде функционална кућица на реци.
– Године 2019. почео сам да га склапам, тад сам га спустио у воду. Нисам нешто ни журио, јер је лепше кад нешто радиш полако, са уживањем, него кад се збрза – истиче он.
И био је у праву. Овде је пронашао мир о ком је још као дечак маштао. Данас је његова тераса цела Сава. Њену лепоту и моћ Бане доживљава свакога дана.
– Овде је рај, једноставно. Пружа се одличан поглед, види се и новосаграђени мост. Преко, на кленачкој страни је плића вода и песак, тамо прелазимо на купање – прича савски див, који је својим трудом оплеменио овај природни рај. У том рају уживају и лабудови који се гнезде са друге стране, а код Бана су редовни гости на ручку.
Унутрашњост сплава морски плава, довољна за комоцију – ту је фрижидер, покретни ТВ, вентилатор, стари креденац, остао од баке и деке, а најважније – кревет са ког посматра свитања. Овај доживљај нема цену.
– Са кревета имам одличан поглед, ту кад се испружим видим реку. Замислите ујутру кад излази сунце, ја лежим овде, а оно ме разбуђује. Направио сам и жалузине од бамбуса са обале, кад је сунце превише јако – прича.
А кад се разбуди, следи умивање, бријање и наравно, купање.
– Кад устанем прво на ред долази бријање, умивање, и онда да сперем са себе пену, скачем у воду, једно десет минута пливам, и онда сунчање – описује своју дневну рутину.
Воду за основне потребе извлачи из Саве. Огледало му је ретровизор од веспе, драге успомене од другара. Красе је саксије са цвећем које Бане сам сади.
– Веспицу сам добио од другара, требало је да буде бачена, завршила је некако у мом дворишту. Нисам могао од ње да се опростим, рекох – хајде да је искористим на шанк. Ставио сам је поред пумпе, њу сам добио од колеге, стајала је неупотребљена. Спустио сам метар цев у воду, ово је савска вода, али је филтрирана, није прљава – каже Бане, код ког предмети ван употребе, добијају нови сјај.
Он је најбољи у стварању невероватног амбијента. Жалузине од бамбуса, украсна врата у виду бродске конструкције, чак и пикадо-табла, за незаборавне партије на реци – естетски упечатљиве, а сврсисходне идеје.
– Улазна врата отвара брава од голфа 1, а на њима је и риба пева и обавештава да ли је неко испред – шали се овај заљубљеник у реку.
Све је пуно оригиналних детаља, од улаза на капију, где госте дочекују метални вилин коњиц и паук, који је из шале ујео већ неколико гостију, па до оригиналне облоге за зидове.
Ту су и пањеви из Саве, у чије шупљине је засадио чуваркуће и друго биље. Све је непогрешиво пронашло своје место.
У госте се може доћи и са воде, и то је посебан утисак. И одакле год ко да дође, овде ће бити дочекан и угошћен. На јеловнику је најчешће роштиљ, а ако неко од другара упеца рибу, може и то да се нађе на столу. То је тек прави доживљај.
