Почеци организоване борбе за јавно здравље у земљи везују се за 1921. годину, када је у Шапцу основана прва српска бактериолошка станица, и једна међу пет станица у некадашњој Краљевини Југославији. Од службе која се бавила испитивањем узрочника заразних болести – маларијe, трахома, туберкулозе, сифилиса, вашљивости, прошао је век обележен променама и напорима за здравствену просвећеност. Данас је та борба важнија него икад.
У слоган – од бактериолошке станице до мобилне апликације, установе која је стоти рођендан прославила ове године, стала је суштина еволуције шабачког Завода за јавно здравље. Некада први у округу и држави, а данас у врху праћења трендова аналитике, дијагностике, превенције и контроле.
– Када се броји много је, а замислите колико је то дуго време када се унапређује и води константна борба за здравље грађана. Тај и такав век доживео је Завод за јавно здравље Шабац. Јубилеј дуг читав један век је и понос и прослава, као и мирење непомирљивог – каже директор Завода др Бранко Вујковић.
Завод – данашњи чувар народног здравља на годишњем нивоу уради неколико десетина хиљада прегледа, око 200.000 лабораторијских анализа за преко 60.000 пацијената Мачванског округа, чиме опслужује 8 домова здравља и 2 опште болнице. У време експанзије вируса Ковид-19 нарочито је постало очигледан значај ове институције.
– За Завод за јавно здравље у последње две године чули су и они који никада нису знали шта се и са колико одговорности и посвећености ради у згради Јована Цвијића број 1. Многи су баш овде долазили по помоћ, ове или у протеклих десет деценија – истиче Вујковић.
Богата историја установе почиње са првом свешћу о важности заштите од болести. То ће посебно бити изражено након Првог светског рата, који, након материјалних разарања, људских жртава и немања основних хигијенских услова, за последицу има прегршт заразних болести.
Прва у Србији, а једна од пет бактериолошких станица на територији Југославије – остале су формиране у Осијеку, Загребу, Дубровнику и Скопљу, била је управо у Шапцу. Шабачка бактериолошка станица, основана 1. новембра 1921, заменила је своју претходницу –Антималаричну станицу, насталу неки месец раније због веома распрострањене маларије.
Најпре је Бактериолошка станица радила као Бактериолошко одељење Шабачке окружне болнице, али је већ половином 1922. године претворена у засебну установу. Од тада је ова претеча Завода мењала својства и називе.
У саставу Дома народног здравља била је од 1928. до 1946.године, када је успостављена Окружна санитарно-епидемиолошка станица, међутим, убрзо новоформирана држава после Другог светског рата пред здравствени систем ставља нове захтеве, па тако 1954. године ова станица постаје Хигијенски завод.
Хигијенски завод у Шапцу покривао је територију шест срезова са близу 220.000 становника и више од 30% неписмених. Овај податак јасно указује на потребу за едукацијом и здравственим просвећивањем. Послератне прилике и немаштина, уз незнање, утицали су на веома лоше хигијенске услове, што је доводило до великог броја оболелих и умрлих. Свест о потреби превенције заразних болести у наредним годинама ширила се предавањима, пропагандним материјалом, едукативним филмовима.
Ново доба почиње 1961. од коначног оснивања Завода за здравствену заштиту – превентивне установе које прате и проучавају здравствено стање становништва и хигијенске прилике, спроводе хигијенско-епидемиолошке мере, обављају лабораторијске анализе, планирају рад и развој здравствене службе, организују и спроводе здравствено васпитање.
Године 1981. Завод је имао само два запослена – лекара специјалисту, који је обављао посао директора и једног економисту. Следеће, 1982. у заводу ће бити шест запослених, да би за годину дана тај број порастао на 38. Године 1983. у надлежност добија хигијенско-епидемиолошку службу са токсикологијом, хемијску лабораторију и део микробиолошке лабораторије.
Када је превентива и брзо деловање у кризним ситуацијама у питању већ тада је допринос Завода био немерљив. Облици функционисања су се мењали, али база је увек била у људству.
– У Завод сам, као млад лекар дошао давне 1983. године. Заједно са колегама провео сам много мукотрпног рада у спровођењу одређених процедура рада у епидемиологији. Био сам координатор у процесу имунизације у целом округу. Држао сам предавања у домовима здравља у целом Мачванском, тада и Колубарском округу о болестима које су биле актуелне крајем прошлог века – трихинелози, АИДС–у који се тада тек проширио, заразној жутици, хепатитису б и др. На почетку рада Завода био сам задужен за надзор над заразним болестима и здравствено-васпитни рад, све до доласка нових колега – каже др Драгутин Марковић, епидемиолог у пензији.
Дани проведени у Заводу за Драгутина Марковића представљају најлепша сећања.
– Ту сам провео тридесет година, и сваки посао радио сам од срца, у дивном колективу. Као и посао, и дружење је било на високом нивоу, па сам и након одласка у пензију наставио да се дружим са драгим људима из ове установе – прича.
Завод за заштиту здравља у данашњем облику формиран је 10.10.1990. године. Изградња, а затим и проширење новог објекта 2006. године на углу улица Драгољуба Јовичића и Јована Цвијића у Шапцу, повећали су компетенције Завода, а заштиту становништва учинили извеснијим.
Са новим простором дошло је и ново име – одлуком Министарства здравља Завод за заштиту здравља „Вера Благојевић“ 2007. постаје Завод за јавно здравље – Шабац.
У последње две деценије све службе Завода прошле су кроз низ трансформација. Значај ове институције постао је видљивији у алармантном епидемиолошком тренутку – по питању аналитичко-превентивних метода, струке, али и информисања грађана.
Из серијала НАСЛЕЂА ТРАГ. Пројекат је суфинансиран из буџета Града Шапца. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
