Крупањ је и званично туристичко место. Наиме, Комисија Министарства туризма је после обиласка терена донела Решење да је целокупна територија општине Крупањ проглашена за III категорију туристичког места. Решење је издато на три године, а поред Крупња, још 17. градова и општина у Србији има овакав статус.
Овде реч не може да наруши тишину, али ни да опише лепоту која исијава из комплекса Добри поток. Своју јединствену причу почиње од Црква Св. Успења пресвете Богородице, која по турском попису потиче из 16. века. На цркву се надовезују оригинални објекти.
– Ту на спрату самога конака Музеја ентеријера 19. и 20. века, приказано је како се живело, намештај је из тог времена. У сали је галерија слика. Имамо и подземну цркву, која је посвећена Светом великомученику Прокопију, рударској слави, јер ово и јесте рударско место. Затим, ту је Музеј старих заната, Педагошки музеј. У доњој зони је Музеј пчеларства – наводи протојереј ставрофор Александар Ђурђев.
Овде тек почињу да се нижу туристички бисери Рађевине у чијем стварању је, између осталих, учествовао свештеник Ђурђев. Три деценије за свој музеј у центру Крупња прикупљао је збирке, како би дочарао бурну историју овог краја – прве топионице, униформу српског војника, успомену на Карађорђевиће, књиге из 17. века, црквено и материјално благо Рађевине.
И док у многим местима у Србији нису чак ни чули за тенис, у овој општини пре осам деценија чувени Бил Хадсон учио је мештане тој спортској вештини. То документује рекет из 1938. године, некада власништво енглеског обавештајаца и рударског инжењера, а нама јединствен доказ да ни тада Енглези нису могли да победе Србе у тенису.
– Бил Хадсон је овде играо тенис са једним Крупањцем из породице Јефтић и научио га како се игра, а онда је изгубио све партије од њега и толико изнервиран рекао: „Па знаш шта, кад сам од тебе изгубио, ево ти и мој рекет“ – помиње свештеник локалну анегдоту.
У лепо уређеном шеталишту је Црква спомен-костурница Св. Вазнесења Господњег у Крупњу – задужбина краља Петра II Карађорђевића, саграђена 1933. године, здање Дома културе “Политика“ монументално дело са 3000 квадрата употребног простора, које располаже позоришном двораном, галеријом, малом салом, атељеом, библиотеком. Затим, стара апотека – вила Пере Деспића саграђена 1914. године, која, уз Задужбину Николе Спасића, доприноси амбијенталној целини Крупња.
Централни парк у Крупњу налази се код ушћа двеју река и главне градске раскрснице и представља централно место на коме су се Рађевци од давнина окупљали да би сазнали најновија дешавања. Веома важну рекреативну понуду овде чине спортски терени, отворени базен, спортска хала и фискултурне сале, бројна фудбалска игралишта и терени за кошарку, рукомет и одбојку.
Крупањ је прва општина у Србији која има повезане пешачке, гљиварске, бициклистичке и планинске стазе.
– Са тим стазама, ми смо успели да повежемо све наше културне споменике, све туристичке дестинације у целој општини, и то износи преко 200 километара повезаних стаза, а све оне представљају један облик срца. То је једно велико рађевско срце – каже Александар Петровић, директор Туристичке организације општине Крупањ.
Општина Крупањ располаже јединственим културно-историјским, антропогеним и природним вредностима које вреди посетити. То су спомен-капела на локалитету Мачков Камен, Сокоград – некадашња турска тврђава саграђена на остацима римског кастела на стени изнад реке Грачанице у чијем подножју се налази манастир Св. Николаја са манастирским комплексом, музејски комплекс Столице са Историјском кућом, музејски комплекс у Белој Цркви, Излетиште Змајевац, кога карактеришу недирнута природа и атрактивни водопади реке Змајевац. Ту су и Ковачевића пећина дужа од хиљаду метара, Орлићка пећина у Богоштици са неколико језера. А планина Борања , можда је најинтересантнији потенцијал општине Крупањ. Изузетно је богата шумама, шумским плодовима, дивљачима, разноврсним биљним заједницама, извориштима и минералима. На планини постоји планинарски дом и више ловачких објеката.
Сама варошица бурне историје окружена Соколским планинама, лежи на четири речице. Баш оне умеле су да је промене 2014. године. И тада потпуно уништена, ова варош поново се изградила, па се данас чини лепшом и питомијом и учи нас да све невоље буду и прођу, важно је да остану људи.