Месец дана од увођења ванредног стања у шабачком породилишту рођене су 63 бебе. Све мајке и бебе су добро, а у сећању ће им читавог живота остати време у ком су се порађале. Хероина наше приче Јелена Голубовић (27), која је 5. априла на свет донела девојчицу Дуњу са помешаним осећањима радости и неизвесности и на послетку бескрајне среће, за портал Дистрикт прича кроз шта је све пролазила.
Била је у деветом месецу трудноће када је уведено ванредно стање. Сваког момента порођај је могао да почне.
– Осећала сам неизвесност у смислу да ли ће све бити у реду, да ли ћу стићи до болнице на време, с обзиром на полицијски час. Болница је изменила протокол за пријем – регуларни упути за породиље нису више били важећи – каже Јелена којој је порођај почео изненада, за време полицијског часа.
– Мени је порођај почео у току ноћи, па сам прво морала да идем у службу хитне помоћи да ми мере температуру. Следи ургентни пријем, где сам прошла исту процедуру. На пријему у породилиште поново мерење температуре и брис на Ковид-19.
За разлику од првог порођаја, када је пре годину и по на свет донела дечака Виктора, све је било брже и динамичније. Због појачаних мера и обавезних процедура Јелена није стигла да се припреми за порођај, који је почео одмах по пријему.
– Нисам стигла да примим епидурал, јер се све издешавало на брзину. Овај порођај ишао је много брже него први, али са сталним питањем хоће ли бити све у реду. И друге труднице са којима сам била у соби су желеле само једно – да прође све како треба – прича млада мама.
Након отпуштања стигла је вест која је ову породицу изненадила. Тог дана сазнали су да је једна бабица у шабачком породилишту инфицирана коронавирусом. Неизвесност је трајала све док нису стигли резултати тестова, који су на крају потврдили да је Јелена негативна на корону.
– Нервоза је настала тек када смо сазнали да је једна бабица заражена. Дан док сам чекала резултате нећу никада заборавити. Знали смо да ако телефон зазвони, то је знак да сам позитивна. Срећом, то се није догодило – каже Јелена.
Породиље су свакодневно биле у контакту док су, у ишчекивању резултата, размењивале несигурне информације. Данас су све задовољне, а бебе расту.
– Једну од жена која је била са мном у соби, порађале су бабице за које се касније испоставило да су биле позитивне на вирус, али и она је, срећом, негативна. Све се добро завршило, сада се чувамо, Дуња напредује – прича кроз смех.
Јелена, која је и сама здравствени радник, сматра да су највећи хероји овог посла, без сумње, њене колеге, али и све мајке које су се порађале у оваквим условима. Она је имала само шест и по година за време ванредног стања 1999. године, и мало чега се сећа, али ово је догађај који ће памтити читавог живота.
Овако лепе вести доказ су да и у најтежим ситуацијама живот побеђује.