Снежана Кандић (61) већ три деценије живи уз помоћ дијализе. Када јој је у раним тридесетим дијагностикована тешка болест бубрега, сина је уписала у други разред основне школе, а захваљујући својој упорности, узнапредовалој медицини, подршци сестара и лекара, ова храбра жена данас гаји унуке.
Она је данас пацијенткиња са најдужим дијализним стажом у шабачкој Општој болници. Међутим, за живот пун страха и одрицања требало је наћи мотивацију.
– Схватила сам то као да идем на посао. Као што ви устајете и идете на посао, тако и ја дођем овде, после се одморим и нормална сам, као свака жена радим по кући. Али имала сам велику подршку породице – каже Снежана.
Од безначајне анемије, до потпуне дисфункције бубрега – када је ова болест у питању не треба игнорисати ни најмањи сигнал.
– Заправо ми је камен у бубрегу направио проблем, јер га нисам оперисала на време, дете ми је било мало, па сам одлагала. Наша болест је специфична, у почетку многе ствари не могу да се виде јасно. Када бубрези откажу онда је већ касно – прича она.
Када је нада у трансплантацију нестала, једино оружје постали су упорност и дисциплина.
– Прво сам веровала у трансплантацију, требало је отац да ми донира орган, међутим, испоставило се да не може, и онда сам то тако прихватила. Слушам лекаре, сестре, издржала сам толико само зато што сам била дисциплинована, што сам водила рачуна – истиче.
Далеке 1991. године није могла ни да помисли да ће наредну половину живота три пута недељно, по неколико сати проводити на Одељењу за дијализу шабачке Болнице. За то време одељење се ширило, пристизали су савременији апарати, а Снежана је многе лекаре и медицинске сестре, који су јој у међуврмену постали друга породица, испратила у пензију.
– Од првог дана све су сестре биле добре, једна ми је пришла када сам први пут дошла, причала са мном дуго, и можда је она и утицала да схватим то као посао, а не да сам болесна. Чак сам била замољена од сестара и лекара да причам пацијентима шта и како радим, како живим, неки су ме слушали, неки нису – каже Снежана Кандић.
Све доступније лечење подиже квалитет живота пацијената на дијализи.
– На данашњи дан, пре тридесет година, наша пацијенткиња Снежана Кандић започела је лечење дијализом. Од тог дана до данас она је прошла више дијализних процедура у зависности како се развијала технологија нових, савршенијих апарата. Добијали смо све боље сетове за дијализу, на тржишту су се појавили све бољи лекови којима смо кориговали њихову анемију, метаболичке и друге поремећаје. Захваљујући медицинско-технолошком напретку и нашем труду пацијентима пружамо квалитетнији живот, али хтела бих да истакнем да је у великој мери значајан њен труд и њена дисциплина. Она је слушала све савете лекара и сестара, тако да је то резултирало овако дугим дијализним стажом – каже др Драгана Станковић Тошковић, начелница Службе нефрологије са дијализом шабачке Опште болнице.
Број бубрежних болесника у Мачванском округу из године у годину све је већи. Три пута седмично санитет довози пацијенте из околних општина, а у шабачкој Болници се одради око 18.000 регуларних третмана годишње и 4.000 перитонеалних дијализа, што ово одељење чини једним од највећих и најфреквентнијих у Србији.
