Дистрикт
Друштво

ОНО ШТО ИМА НА ШАБАЧКОМ ВАШАРУ, ТО НИ ГУГЛ НЕ МОЖЕ ДА ИЗБАЦИ!

За многе је Малогоспојински шабачки вашар синоним за град на Сави. Одржава се више од једног века, сваке године 21. септембра, а уме да потраје и по десет дана. У густо збијеном календару манифестација Србије, тик уз Чивијаду, белосветски вашар хумора и сатире, шабачки панађур и даље је без премца.

Вашарска атмосфера (Фото: М. Лазић)

Познату изреку “Од игле до локомотиве”, која је дословце важила за шабачки вашар где се може пазарити све што човек пожели, ове године заменила је друга – “Оно што ни Гугл не може да избаци, може шабачки вашар!” То је порука која доминира испод вашарских фотографија на друштвеним мрежама. Ова констатација не чуди, јер светски познати претраживач није био ни у плану када се на Михаиловцу данима трговало и лумповалао. Та традиција задржана је и до данас.
На ледини где се деценијама одржавао, данас је паркинг, јер је од прошле године вашар премештен на простор старе касарне. Било је отпора вашарџија, али нико није ни помишљао да одустане, јер овде је зарада и по неколико пута већа него у другим местима широм Србије. Нико се још није усудио да објасни овај феномен који доводи на десетине хиљада људи, траје седам дана и ноћи, и без обзира на модернизацију, не губи на значају и важности.
– Не постоји у Србији бољи вашар – добацује продавац, али на питање да објасни разлог, само слеже раменима.

Највећа гужва је испод шатора са гардеробом (Фото: М. Лазић)

Све је овде посебно, па река људи свакога дана креће се пут Саве да види чудо невиђено. Навали народ да купује и продаје, види и буде виђен. Трговци овде долазе са свих страна, а у дане вашара, може се пазарити све – од лицидерских срца и свилених бомбона, до алата, покућства и беле технике. Ту су целе собе, постељина, теписи, посуђе, јоргани, јастуци. Током трајања вашара овде се поједу и попију тоне меса и пића.
– Ја сам чуо да је један кафеџија јуче испекао и продао 180 јагњића и прасића. Не знам да ли је тачно, али овде се много поједе и попије. Нема ништа лепше од врућег печења – прича Драган Јанковић.

Прасићи и јагњићи окрећу се на ражњу (Фото: М. Лазић)

Дим и прашина саставни су део вашарске атмосфере, али за то нико не мари.
Кад чувени “Пекарац” из Коцељеве распали роштиљ, испред тезге направи се гужва као да се дели бесплатно. Пљескавице, ћевапи, роштиљ месо за оне који немају времена за кафану. Остали чекају да месар са ражња скине румено прасе. Килограм јагњетине продаје се по 1.800 динара, а прасетине 1.600.
– Не могу да вам кажем колико дневно продамо, то је пословна тајна – прича кроз смех Горан Богдановић, власник кафане “Пекарац” из Коцељеве и додаје да се испече више од двадесет а мање од 50 комада јагњића и прасића. Кад досади месо, ту је свадбарски купус који се продаје по цени од 250 до 300 динара. Има овде свега и за свачији џеп.

На шабачком вашару поједу се тоне печења ( Фото: М. Лазић)

Традицију обележавања Мале Госпојине у град је донело становништво са села. Почетком 20. века прослављао се Петровдан. Стари Шапчани никада нису одлазили на Малогоспојински вашар први дан, већ су вече уочи Мале Госпојине своје породице изводили у кафане на вечере или тамо склапали важне трговачке послове. Век касније све се променило. На вашар долазе и господа и госпође по неколико пута дневно, и тако десетак дана. За то време градске улице и кафићи су празни.
– Ја сам синоћ око девет сати прошао пешачком зоном и сви кафићи су били празни. У једном од најпознатијих кафеа седело је само четворо људи – прича један Шапчанин.
“Навалите народе! Још мало, па нестало”, одјекује са разгласа испред шатора до врха пуног гардеробом. Унутра, на десетине жена стискају се и гурају, грабе и преврћу комаде гардеробе. Траже етикету да се увере у “маркирани” комад. Ту су бунде од астрагана и нерца, синтетичка крзна, лисице, зечеви и куне, кожне јакне, маркиране торбе које су носиле госпође по Бечу и Паризу. У неверици, шире очи од задовољства замишљајући себе како ће већ сутра обучене од главе до пете за 1.000 динара прошетати градом
– Овде је најважније стрпљење и да се заврну рукави. Мора да се роња. Има доста нових ствари са етикетом. Ја сам данас дошла по трећу пут – прича девојка видно узбуђена што ће се поновити за ситне паре јер су најјефтинији комади 50 динара.
Тезге до врха пуне турског и ариљског веша, клавијатуре, хармонике, гуме свих величина, фелне, скије, штапови за пецање, варјаче, кутлаче, сервиси за ручавање, само су делић богатог асортимана. Продавци хвале своју робу, а купци траже ману како би скинули цену. Тргује се овде од јутра до мрака.
– Добро иде, како да не! Пуна сам пара. Сад ћу да ти покажем. Све еври и то од јутра. До краја вашара имам да зарадим 20.000 евра. Ко хоће да ради, може и да заради – прича Радмила Васић, док отвара новчаник пун новца.

Главна журка је под шатором (Фото: М. Лазић)

Забавни парк, највећи овакве врсте у Србији, окупи на стотине посетилаца сваке године. И данас се на њему могу наћи чувене вашарске атракције, као што су разни рингишпили, аутомобили на сударање, кишобрани… Атракција је сликање са питоном за 400 динара. Док деца не пропуштају вожње на вашарским справама по цени од 200 динара, голобради младићи одмеравају снагу ударањем у џак за 250 динара.

Забавни паркови су попуњени до последњег места (Фото: М. Лазић)

Радознали желе све да пробају , од аутомобила на сударање, камиказа, флипера, па до пуцања из пушке за 150 динара. Када се уморе, правац под шатор.
А тамо је главна журка. Бела шатра, црвени фењери, шаторска крила облепљена постерима са којих се смеше Венди, Ера, Љуба, Ђани. Колико је људи унутра, толико је испред. Оним храбријим плесачице већ играју у крилу, док други све то посматрају из прикрајка. Пропињу се на прсте да би видели лумперај, док испод шатре одјекује популарни хит – “Да сам паук, мали паук”. Они галантнији ките певачице и плесачице. На смену зову туру за туром пића.
– Био сам унутра. Одлично је. Певају Венди и Ера. Треба ући, боље се види унутра него ови што вире – прича један од посетилаца.
Мешају се мириси, укуси, народњаци, забавњаци. Трешти испод шатре и ван ње. Пљуште селфији и слике певача. Емитује се уживо Љуба и чувени хит “Волео сам у Шапцу крај Саве”.

На шабачком вашару вековима се тргује (Фото: М. Лазић)

Значајну улогу у повезивању Шапца са осталим привредним регионима у Србији, али и ван њених граница, имао је панађур који датира из 1839. године у Шапцу. Први помен организације вашара у Шапцу потиче из 14. века. У 19. веку у Шапцу су већ постојала два вашара – први се одржавао преко пута старог гробља, које је данас затрпано, о Митровдану и Ђурђевдану. Од почетка 20. века организује се и Малогоспојински вашар, а одржаван је на Михаиловцу, хиподрому Дриносавског кола јахача „Кнез Михаило“. После првог светског рата, опстао је само Малогоспојински вашар. Непосредно пред напад фашистичке Немачке на Југославију, шабачкој општини је стигло одобрење да се могу одржавати још два вашара, али је Малогоспојински једини „преживео“ ратне године.

Свидео вам се текст?
Поделите текст са пријатељима

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *