Distrikt
Društvo

ČUDOTVORNA PETKOVICA – PUT PUN ODRICANJA JE JEDINI I PRAVI

Istorijski podaci navode da se Cerska Petkovica pominje prvi put u drugoj polovini 16. veka, a tadašnji mitropolit zvornički Pavle je zapovedio da se upravo u ovoj svetinji piše tipik i to 1576. godine. Postoji i mišljenje da je manastir Petkovica zadužbina srpskog kralja Dragutina, mada i to nije zvaničan podatak. Ipak, ono što se zna jeste da se ovaj manastir prvi put pominje 1561. godine, a da je glavna manastirska crkva kakvom možemo danas da je vidimo, podignuta 1887. godine. Čak je poznat i podatak, koji navodi istorija manastira, a koji se odnosi na ktitora prilikom obnove ove svetinje. Bio je to Šapčanin po imenu Josif Kuturović.

Mesto za molitvu i mir

Delić mošti Svete Petke i još nekoliko svetaca čuvaju se ovde. U Cerskoj Petkovici nalazi se i posveta koja datira sa samog kraja 19. veka, a koju je izradila svojom rukom srpska kraljica Natalija.
– Kraljica Natalija je ovaj vez radila 1892. godine, kada je boravila u Francuskoj i zaveštala je da se ovde donese. Rađena je na svili, od svilenog konca, njenom rukom. Taj rad do 1917. godine bio je u porodici Kurtović, pa je te godine, na Vidovdan, Danica Kurtović donela u manastir – objašnjavaju u ovom manastiru.

Manastir posvećen Svetoj Petki

Arhitektura manastira Petkovica kod Šapca je specifična, jer je glavna manastirska crkva, koja je izgrađena u drugoj polovini 19. veka sačinjena od kamena, a duga je 24 metra, dok joj je visina 14 metara.
Iznad crkvenog oltara se nalazi kube, a zvonik je na zapadnoj strani. Poznato je da je ktitor ove građevine, koja je nikla 1887. godine bio Josif Kuturović, rodom iz obližnjeg Šapca.
Ovde se zamonašio i segedinski mitropolit Georgije. Manastir je bivao i ženski i muški. Danas ga vode monahinje. Dočekuju goste sa mnogo ljubavi i pažnje i u tišini se mole za one kojima je pomoć potrebna. Sasvim posvećene duhovnosti, izabrale su svoj put koji, iako pun odricanja, za njih je jedini i pravi.

Izvor sa lekovitom vodom

Kada je davne 1954. godine došla u manastir, mati Vera imala je tek 13 godina. Tada je bilo uobičajeno da roditelji decu šalju u manastir, pa je njen otac, u razgovoru sa monaštvom manastira Tronoša pristao da pošalje stariju ćerku za Petrovdan. Međutim, kako nije imala cipele, a da ne bi otišla u opancima, put su odložili za Ilindan.
– Kad je seka otišla da se pozdravi sa rođacima, nju odvrati sestrina zaova. Kad je došla kući, više nije htela da ide. Samo je vikala, neka ide mala, neka ide mala! Ja sam jedva dočekala. Sećam se da smo krenuli oko tri sata ujutru, sve peške, iz Tršića preko Cera. Kad sam došla u manastir, ja sam zaspala. Tata je bio radostan kad sam ostala u manastiru – priča mati Vera.

Cersku Petkovicu posećuju turisti iz cele Srbije

Na Svetu Petku, 27.oktobra 1965. godine mati Vera se zamonašila. Život za koji se opredelila, često je zahtevao da radi poslove koji su teški i muškarcima. Međutim, vera i volja podsticale su je samo napred.
– Mi pozovemo jednog momka iz sela da nam dotera kukuruze. Ceo dan beremo i čekamo da on dođe, a njega nema. U to vreme u selu su bile tri kafane. Kad krene i potera kukuruze, on u svaku svrati. Nas šest sestara sedimo i čekamo. Ja kažem, bolje je da naberemo jednu prikolicu i da se kući vraćamo sa pesmom. Tada smo se dogovorile da kupimo traktor. Kad je mati otišla i kupila, našoj sreći nije bilo kraja – priča mati Vera, koja je odlikovana i činom igumanije.

Čudotvorne mošti

Ubrzo, ona je naučila da vozi traktor. Komšije iz sela pokazale su joj kako da rukuje priključnim mašinama, pa je preuzela poslove na obradi zemljišta. U osmoj deceniji vozi kola, kada je potrebno da idu u nabavku, ili kod lekara.
– Jedan čovek mi je pokazao kako se radi sa mašinama. Ja sam sve brzo naučila, sad nema njive u Petkovici koju nisam pokosila – priča mati Vera.

Lekovita vinova loza

Životne priče monahinja manastira Petkovica nalik su jedna drugoj. Takvi su i dani. U prelepo uređenom kompleksu o kojem se brine njih sedam, dve iskušenice, a odnedavno i otac Pavle, rade sve, od poljoprivrede, do poslova na pripremanju hrane za goste i održavanju manastira i konaka. Imaju većinu domaćih životinja, kravu, ovce i kokoške, za koje same proizvode hranu. Monahinje proizvode i med, a među košnicama jedna je čak u obliku manastira. Sam hram, okružen stoletnim šumama, privlači pažnju posetilaca, a mnogi ovde dolaze zbog isceljenja. Veruje se i da izvor vode, koji se nalazi ispod ovog manastira, poseduje lekovita svojstva za oči i bubrege. Po blagoslov ovde dolaze i parovi koji ne mogu da imaju decu, jer postoji verovanje da manastirska loza ženama pomaže da začnu.
– Parovi koji dugo nemaju dece, a venčani su u crkvi, dođu ovde, zatim im se čita molitva i damo im grožđe od čudotvorne loze i posle izvesnog vremena dobiju porod. Svake godine ovde dođe po desetak parova da krste decu koju su dobili posle posete Petkovici – pričaju u ovom manastiru.

Svideo vam se tekst?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *