Дистрикт
У покрету

Жене које су због убиства мужа, љубавника, свекрве разбијале стереотипе о женама

У књизи „Затворенице“ коју је „Лагуна“ издала описане су судбине 35 жена, али и кроз њихове мисли, планове па на крају и дела јасно се види и положај жена у то доба. Већину затвореница у 19. веку чиниле су сиромашне и неписмене жене, наводи Светлана Томић која је приредила ову књигу. Док у свом предговору 15. септембра 1898. године Милутин А. Поповић пише о њиховим затворским данима.
Албум Женског одељења Пожаревачког казненог завода са статистиком, објављен 1898, прва је публикација такве врсте у српској култури. Сведочанства ових „опасних жена“ осветљавају једну мало познату, табуизовану сферу о патњама, али и злочинима у другој половини XИX века.
Од убистава мужева до чедоморства, тровања, силовања, содомије, жене су у прошлости Србије вршиле различите преступе. Чиниле су злочине против власти и владара, кривотвориле новац, организовале пљачке, скривале хајдуке, биле хајдучице… Кршећи кривичне законе, разбијале су и стереотипне представе о женама.

Албум Женског одељења Пожаревачког казненог завода ( Фото: промо, Блиц)

Међу причама су и две жене из нашег краја. Перса Тадић, родом из Коцељева. У доба злочина имала је 18 година.
Било је то на Св. Пантелеја, 27. јула 1897. године. Кафана Тошанова у Коцељеву била је пуна сељака. Димитрије Тадић, отац Персин, и Живојин Лекић пили су заједнички, а плаћали наизменце. Кад Димитрију нестаде пара (…) Савладан разлозима а највише жељом да још пије, Димитрије пристаде. Погодба би свршена а продата роба била је Персина част.
Откако се задевојчила, Перса је ноћивала у вајату. Пред поноћ јака лупа на вратима трже је из сна.
– Ко је то? – упита она.
– Ја, ја, кој’ ће други! – продера се Димитрије.
– А шта ћеш, тато?
– Шта ћу, шта се тебе тиче? Отварај врата.
Перса, не слутећи ништа, отвори.
Живојин је стајао уз врата. Чим је Перса отворила, Димитрије га гурну унутра.
– Нека ти је са срећом – прогунђа пијани нечовек и одмах се удаљи…

У доба злочина имала је 18 година (Фото: Промо, Блиц)

То је све тако трајало до 12. августа те године. Живојин је неколико пути долазио код Персе. Она се увек опирала, али јој све било залуду (…). Једном приликом чак је несретни Димитрије и држао своју кћер док је Живојин вршио обљубу.
Не могав даље да сноси овакву срамоту Перса се реши да свему учини крај. Спремила је секиру.
– Тако! – рекла горко сама себи – ако ми се још једном довуку побићу их као псе, па грех на грех.
У томе дође и 12. август. Цео тај дан пијанчио је Димитрије са Живојином. Касно увече дигну се и пођу кући Димитријевој. Кад су дошли до врати вајата, Димитрије почне да лупа. Перса сва уздрхта, на несигурним корацима приђе секири…
– Отварај! – викну Димитрије.
(…): пукоше врата и Димитрије упаде унутра. У Персиним рукама наједанпут се издиже секира. Како је ударила, сама није знала.(…)
Димитрије је тако јако по глави погођен да је одмах издахнуо. Перса је осуђена на 10 година робије.

Јелена Рајчевић, жена хајдук

За приличан низ година, грозила је бесна хајдучија читавом једном крају наше домовине. Нико живи не беше сигуран, не само са иметком, но и са животом својим. Власти су хватале и убијале једног по једног хајдука, али опет зато хајдучију нису могле да истребе (…).
У колу тадашњих хајдука, својом необузданошћу и зверским делима највише се беше истакао Милан Бркић из Папратишта. У реду јатака својих Бркић је имао и Николу Рајчевића из Дружетића. Никола се био толико предао овоме зликовцу да му је чак и најстарију своју кћер Јелену ставио на расположење као милосницу
Јелена, погледа јасног и отвореног. Говор јој је одрешен и смишљен, а глас јасан и звучан. Писмена је и прилично начитана. У говору и писању своме често се служи цитатима из „Горског вијенца“…
Улогу коју јој је отац одредио Јелена је предано вршила. И не само да је сладила дане хајдуку Бркићу, томе зверу у човечијем облику, него га је и подстицала на злочиначка дела.

Јелена Рајчевић, жена хајдук (Фото: Промо, Блиц)

Колико је Јелена била одана, не само Бркићу но и самој хајдучији, најбоље илуструје то што је она чак и учествовала у једном разбојничком делу.
То је било 1895. године. Уочи самог Божића Јелена, Бркић и Драгомир Јевтовић, из Гојне Горе, напали су на дом Велисава Јанковића из Прањана и том му приликом отели 367,50 дин. у новцу и преко 180 дин. у разним стварима. Том приликом Јелена је била у мушком оделу, наоружана пушком и револвером. Осуђена је на 20 година робије.

Извор: ( Затоворенице – Албум женског одељења пожаревачког казненог завода из 1898. године, Блиц)

 

Свидео вам се текст?
Поделите текст са пријатељима

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *