Дистрикт
У фокусу

ВУКОВИМ СТАЗАМА КОРАЧАЈУ ТУРИСТИ ИЗ ЧИТАВОГ СВЕТА

Тршић, родно место реформатора српског језика, Вука Стефановића Караџића годишње посети 60.000 туриста. Оаза зеленила и реконструкција старог српског домаћинства овде доводе туристе из свих крајева света.

Вуковим стазама корачају посетиоци из целог света (Фото: Ј. Губелић)

У Вукову тврдњу: “Ја сам се у Србији родио и узрастао и зато ми се чини да на свијету нема љепше земље од Србије ни љепшега места од Тршића ”, сваког дана увери се стотине посетилаца комплекса који представља село динарског типа из 19. века и као такав има посебу културну и туристичку вредност.

Комплекс годишње посети 60.000 људи (Фото: Јадранко Губелић)

Управо то показује нам нетакнута природа, куће, вајати, качаре, магазе, амбари, воденице, црква, и сви објекти који су некад чинили старо српско домаћинство. Додатни угођај пружа речица Жеравија, која, спуштајући се са обронака Гучева, протиче кроз цео комплекс.
– Кад изађем из Београда, са асфалта, са београдских улица, за мене је ово спас за душу – каже посетитељка из престонице.

Место нуди комплетну туристички понуду (Фото: Ј. Губелић)

На површини од око 5 хектара стале су равнице и пропланци, озелењени и ограђени тарабом и прућем, баш као што су некада радили домаћини. Укратко, то је одмор за очи и душу.
– Просто је невероватно, ово није препород за душу, него препород за људско биће. Прелепо је, предивно, да не причам о ваздуху, о природи, ово је сама природа направила, а заиста је уређено – уверава једна од туристкиња.

Прастаре грађевине причају историјску причу (Фото: Ј. Губелић)

У тој нетакнутој природи ужива и Тања Горејева из Москве, одушевљена миром и тишином.
– Све ово, свеж ваздух, мир, сталожени људи – оно је што се овој Рускињи допада, а као припадници словенских народа, није јој страна ни историјска прича, која овај комплекс чини симболом српског језика.

Ливаде и пашњаци главни су адут овог места (Фото: Ј. Губелић)

Обилазак комплекса, који је због посебног значаја под заштитом државе, употпуњују Доситејев музеј, Музејска постава Вукових сабора, Спомен дом сеоском учитељу, Галерија, гостинска кућа, црква брвнара Светог Архангела Михаила, вајати у којима су смештени стари занати.

Жубор изворске воде препознатљиви је звук комплекса (Фото: Ј. Губелић)

На уласку у имање је сувенирница, а централни део је Вукова спомен-кућа са подрумом озиданим каменом, и помоћним објектима. У две просторије стало је све. Соба, омалтерисана и окречена у бело, а унутрашњост опремљена експонатима – с краја 18. и почетка 19. века, на одушевљење бројних странаца који овде долазе.
– Ми смо из Ирана, волимо Србију, овде је много лепо – каже младић из Ирана, одушевљен тршићким музејем на отвореном.

Идеалан за екскурзије (Фото. Ј. Губелић)

Овај комплекс годишње посети 60.000 људи. За Мачвански округ, поред природе, везује их и важна културно-историјска прича о пореклу једног од најзначајнијих Срба, који је заувек променио развој школства и једног словенског језика, а свој углед ученог човека у ондашњем Бечу, паметно употребио у корист сопственог народа.

Унутрашњост Вукове собе (Фото: Ј. Губелић)

Ко једном дође, враћа се опет, у место обогаћено објектима народне архитектуре, живописним пределима и нестварном природом.

Свидео вам се текст?
Поделите текст са пријатељима

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *