Distrikt
U fokusu

Veliki na terenu, u nevolji najveći

Njegova misija, osim što je plemenita, u skladu je sa biblijskom porukom – što da tvoja desnica, da ne vidi tvoja levica, pa o njegovom humanom delu ne želi da se priča, a to mogu samo veliki poput Nemanje Matića.

Fudbaler velikog srca (Izvor: Mondo)

Iako je želeo da ostane anoniman, javnost je saznala da je Nemanja Matić donirao 70.000 evra za lečenje četvorogodišnjeg Dušana Todorovića iz Svilajnca. On je prošlog vikenda na račun bolnice u Barseloni uplatio novac,  kako bi dečak koji boluje od malignog tumora nadbubrežne žlezde, otišao na lečenje u Španiju. Ko je anonimni donator koji je Dukiju dao nadu u novi život, pitala se cela Srbija, sve dok dečakov otac nije u potresnoj poruci otkrio da je u pitanju najbolji srpski fudbaler. Naklon njegovom gestu uputila je cela nacija.

Dečak kom je Nemanja pomogao (Foto: J. Gubelić)

Ali, to je samo delić njegovih humanih dela. U njegovom Ubu, ponosni su ne samo na sportske uspehe, već i na fudbalerovo veliko srce. Ne zaboravljaju šta je sve učinio, kako za pojedince, tako i za ceo grad.

Ime donatora objavila je porodica dečaka (Foto: J. Gubelić)

Nemanja Matić, veliki u svojoj pobedi, još veći u tuđoj nemoći. To najbolje znaju njegovi Ubljani, i opisuju ga samo sa dve reči – veliki čovek. „Mi smo ponosni na njega“, kažu meštani Uba.

FK „Jedinstvo“ gde je nekada igrao, svetski as sada vodi taj klub (Foto: J. Gubelić)

Na stadionu Jedinstvo u Ubu gde je počinjao sportsku karijeru zahvaljujući njemu danas igraju neke nove sportske nade, a iako nije najbolje ispraćen odavde, opštinskom klubu i svom mestu vraća samo dobrim.
„Jasno je da se radi o jednom velikom čoveku, koji je šampion možda upravo zato što ima i tu karakternu crtu da prašta, a pomaže“, kažu za njega.I to ne samo sada, već kad god može.
„Pomagao je dečku koji je bio bolestan, pomagao je mladoj violinistkinji kojoj su bila potrebna sredstva za takmičenje u inostranstvu, vatrogasnom društvu, vreljansku crkvu“, nabraja jedan od ponosnih Ubljana.
Drugarima iz detinjstva otvorio je kafić da imaju gde da rade i zarađuju. Dokaz da se prijateljstvo nesebično potvrđuje i delima.
„Družimo se i dan danas, kao prvog dana, nije se promenio nimalo, stvarno dečko za primer“, kaže Nemanjin drug iz detinjstva, koji zahvaljujući fudbaleru uspešno posluje.

Kafić “London 21”, nazvan po sedištu Čelsija za koji je igrao (Foto: J. Gubelić)

Ali, to je samo delić. Ubljani su mu se odužili neobičnim gestom, pa je jedna ulica ponela njegovo ime. Iza nove zgrade opštine, prekoputa fudbalskog terena gde je as fudbalske reprezentacije Srbije i Mančester Junajteda, prvi put zaigrao fudbal nalazi se ulica Nemanje Matića.

Neki tvrde da je zaslužio da se celo mesto zove po njemu (Foto: J. Gubelić)

Ovde se o njemu mogu čuti samo reči hvale, svi su svesni njegove ljudske, pored sportske veličine. Svi ga znaju kao čoveka koji za grad dobra dela čini neprestano.
Isto govore i u selu Vrelo, na izlasku iz Uba, gde žive Matići. Tu je Nemanja obnovio seosku crkvu, sportski teren i nesebično pomaže svojim meštanima. Nije mu teško da, kada dođe, vreme posveti svojim nekadašnjim komšijama, prijateljima. Sa seoskom decom igra fudbal, deli im dresove i poklone. „On je predivno dete, predivna porodica, sve najlepše o njima“, kažu u Vrelu.

Ponosni na Nemanju (Foto: J. Gubelić)

Nemanja Matić ponikao je u FK „Obrenovac 1905“ iz Obrenovca, a u pionirskim danima je igrao za lazarevačku Kolubaru i Jedinstvo Ub. U mlađim kategorijama je nastupao za Crvenu zvezdu i Partizan. Seniorsku karijeru započeo je sa 16 godina u lazarevačkoj Kolubari, u kojoj je odigrao tri sezone i zabeležio 16 nastupa, pre nego što je 2007. otišao u Slovačku, u redove Košica. U avgustu 2009.potpisao je sa Čelsijem četvorogodišnji ugovor. Zajedno sa saigračima Slobodanom Rajkovićem i Matejom Delačom 23. avgusta 2010. Matić je poslat na pozajmicu u holandski Vitese. U sezoni 2010/11. za Vitese je ukupno odigrao 27 ligaških mečeva u kojima je postigao dva gola.Ugovor s Mančester Junajtedom naš as je potpisao poslednjeg dana jula prošle godine, samo dan pre svog 29. rođendana. Mogao je da bira broj dresa koji želi, on je uzeo 31. Isti onaj broj koji je pre njega u Junajtedu nosio slavni nemački fudbaler Bastijan Švajnštajger, poznat i kao srpski zet otkad se oženio našom teniserkom Anom Ivanović.

Seoska crkva koju je obnovio (Foto: J. Gubelić)

Dečak kog su nekad gledali na stadionu FK Jedinstva mnogo je učinio za svoj grad. I pored svih zasluga i priznanja, što fudbalskih, što humanitarnih, on se ne ponaša kao zvezda. Skromnost i velikodušnost, osobine su zbog kojih ga zemljaci najviše cene i poštuju.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *