Штета причињена током мајских поплава 2014. године у Крупњу процењена је на милијарду и по динара. Тада је ова општина била готово сравњена са земљом. Четири године после варош у Рађевини изгледа боље него икада пре.
Последице невоље која је пре четири године задесила Крупањ (Фото: Ј. Губелић)
У Жарковачи је тихо. Чује се само жубор речице Змајевац, ни налик оном од 16. маја 2014. године када је хучала распамећена и носила све пред собом. А некада је умела преко лета да пресуши, па су мештани безбрижно градили куће на обе обале, не слутећи да ће једнога дана показати своју ћуд. Подивљала, носила је све пред собом, од арматуре до темеља које је чупала из земље, док су власници немоћни да зауставе њену силину, гледали како да сачувају сопствени живот.
„Ко није био овде, то не може да замисли. То није био поток, као у Обреновцу, потопи куће и то је то. Овде је била матица која се раздвојила и рушила куће. Једна је ишла са једне, а друга са друге стране и све брисала пред собом. Вода је била висине и преко метар. То се више не дешава. Ја сам размишљао само да склоним жену и децу и једва сам успео да их спасем“, присећа се Драган Крстић.
Змајевац данас (Фото: Ј. Губелић)
Слика која је тог маја обишла свет и данас подсећа на невољу која је задесила ову мирну варош. На месту где је брдо прогутало неколико кућа тек по који камен из темеља подсећа на домове које су од клизишта сравњени са земљом. Речицу Змајевац, која је те ноћи рушила све пред собом, локална самоуправа је укротила, али њену силину мештани не заборављају.
„То се на заборавља. Ми не можемо никада престати да се сећамо. Како заборавити кад ништа више није исто. Овде је нестало неколико кућа. Сваки пут кад падне и мања киша, ми се не надамо добром. Одмах излазимо на реку да видимо колика је вода и којом брзином расте“, прича Драган Ђурђевић, који је овде остао да живи.
У новим домовима (Фото: Ј. Губелић)
А и куда би даље?! То је све што има. Тако и други, надају се бољем и исту реченицу понављају сви.
„Само да се никада не понови 2014-а“, каже Милоје Јовановић који је тада био дечак.
Време је прошло, али не и сећање. После хука остала је тишина и једно питање које у Крупњу постављају и себи и другима – Шта је разљутило њхову реку да тако побесни и остави их без домова?!
То се питају и у насељу Вашариште где је на општинском земљишту, инфраструктурно опремљеном, никло седамнаест нових кућа за породице којима је у поплавама уништено све.
„Ја сам хтела да скочим у воду, да ме нема. Шта ће ми живот кад сам остала без куће. Ето, Богу хвала, данас имам кућу. Имам где да живим. Хвала донаторима који су помогли“, каже Ајка Суљић.
Шабан Суљић чува успомену на дан кад се уселио у кућу (Фото: Ј. Губелић)
Шабан Суљић урамио је успомену на дан када је добио дом. Не заборавља ни онај када је све изгубио. На фотографији тадашњи премијер а сада председник Србије, Александар Вучић, и донатори из УАЕ (Уједнињених Арапских Емирата), на тераси тек изграђене куће.
„Крупањ је, кад тако морам да каже, захваљујући поплавама изграђен! Пре тога био је заборављен и запостављен. Урађени су сви путеви, отворене су две фабрике“, подсећа Шабан.
Слађана Поповић у новом дому (Фото: Ј. Губелић)
Слађанину кућу у селу однело је клизиште. Сада је у варошици, у новој кући, са супругом, девером и његовом породицом. Има места за све, нови и лепши живот.
„Лепо ми је, не могу да се жалим. Ја радим у фабрици која је отворена после поплава. Кућа је нова и добили смо нове ствари“, показује Слађана Поповић.
Обновљена је инфраструктура и Крупњу је враћен стари сјај. То је сада модерна општина у којој су сви збринути а до вароши се долази новим путевима и обновљеним мостовима.
“Урађени су мостови који су порушени у време поплава 2014. године, четири на реци Ликодри, два на Богоштици и један на Кржави. Што се тиче путне инфраструктуре Крупањ је сада повезан и са Лозницом и са Љубовијом и са Шапцем”, каже Милорад Симић, начелник општинске управе.
Остало је и оно што се наизглед не заборавља али и вера да време лечи све. Не губе наду Рађевци јер су сачували најважније – голи живот. Свега другог ће бити.
