Дистрикт
У фокусу

Учитељ који генерације дочекује и испраћа с љубављу

Тако је било и овог пута. Истина, мало дирљивије. Тог 30. маја, када је ушао у своје  IV-4 одељење Основне школе „Ната Јеличић“ у Дреновцу, учитеља Зорана Радовановића на табли је сачекала емотивна порука.
„ЗОРАНОВА АРМИЈА:
МИ ОДОСМО
Дошао је крај
чему сузе лити
Зоранова армија
увек ћемо бити.“IV-4 , 2007.  <3

Растанак са  IV-4 (Фото: приватна архива)

„Зоранова армија“ броји 18 малишана који су желели само једно, да свом учитељу приреде изненађење и на свој начин пошаљу поруку колико им је значио.
„Изненађен и усхићен овом лепом несвакидашњом сликом реаговао сам као родитељ кога своја деца бодре и подижу и која му не дају пасти. Осећам да у времену када се све мења, једино су ова наша деца остала чиста, да једино они воле искрено и без било каквог интереса, и да је то вечно надахнуће учитеља. Помислих: „Боже, нисам сâм у обичној свакодневници света одраслих у окружењу. Са мном су моји ученици!“, препричава своје осећање учитељ Зоран Радовановић.

ОШ „Ната Јеличић“ Дреновац са снимања дечје емисије (Фото:: приватна архива)

Баш ове 2018, омиљени дреновачки учитељ слави Исусове године проведене у школи са децом. Ово му је осма генерација коју је сопственим трудом „извео на пут“.
„Своја духовна чеда памтим као потпуно други свет, који значи нешто друго, који је потпуно ослобођен, да тако кажем, овоземаљских ствари, али је зато пун и препун неких лепота које као да нису са ове земље“, објашњава учитељ.

Летенка, Фрушка гора 1988/89 (Фото: приватна архива)

Омиљени учитељ у Мачви свој позив схватио је као изазов, тако дочекује генерације, учествује у њиховом одрастању, испраћа их верујући да ће постати добри, поштени и вредни људи. Баш те врлине покушава да им наметне током прве четири године школовања.
„Наша деца од својих родитеља, учитеља и окружења највише уче, а да би нешто добро научили треба се старати о очувању моралних, етичких и духовних вредности. Наравно, ту мислим како на индивидуалну, тако и на колективну бригу у том циљу. За претходне 33 године учитељске службе научио сам да ме наша дечица, како духовна, тако и лична и биолошка, неће у толикој мери памтити по материјалним и образовним стварима које сам им омогућио и научио, већ по осећањима које сам им пружио, као и то да прави учитељ учи од својих предака, савременика, али и од својих потомака“, закључује учитељ.

Маскота Чивијашког карневала „Чиви“ и „Чивијашка Гуча“ (Фото: приватна архива)

Зорана Радовановића сврставају међу најрепрезентативније иноваторе педагошког рада у Србији. Издваја се својим особеним моделом коришћења научних достигнућа, откровења до којих долази трагањем на терену и у литератури и применом садржаја културе у непосредном раду са децом. Аутор је књига „Заувек вертеп“ и „Срби на Корзици 1914-1918″ из прве десетотомне едиције „Србија 1914-1918″ (у издању „Прометеј“-а и РТС-а) која је недавно преведена на француски језик.

Свидео вам се текст?
Поделите текст са пријатељима

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *