Дистрикт
Друштво

У ШКОЛИ МУ ГОВОРИЛИ ДА НИЈЕ ТАЛЕНТОВАН, ДАНАС ПРАВИ МУЗИКУ ЗА ФИЛМОВЕ И ВИДЕО ИГРЕ

Никола није ишао у музичку школу, а захваљујући последњој речи технологије, у сопственом студију прави музику за филмове, видео игре и телевизију. До сада је освојио неколико светских признања  у области музичке продукције, а један селфи променио му је живот.
Николи Јеремићу(28) у основној школи наставник музичког рекао је да је апсолутни антислухиста и да нема шта да тражи у музици, па га те давне 2000-те није примио у свој хор. И заиста, Никола до данас није научио да пева, прескочио је формално музичко образовање, али зато, раме уз раме стоји са значајним светским ствараоцима ове примењене уметности.

Музику учио сам

– Ја музику осећам на другачији начин, хтео сам да је учим док се забављам. Акустичну гитару никада нисам научио да свирам, док је друга ствар са електричном. Кад смо у средњој школи основали бенд ишао сам на часове гитаре код Банета Илића из групе Ватрена Вода, али ни са њим нисам учио школски него ми је објашњавао занимљивости, што ме је мотивисало да почнем да свирам клавир, бас, виолончело, перкусије. И то ми је помогло касније када сам се остварио као композитор – прича Никола.
Након завршене гимназије у Шапцу, уписује Вишу електротехничку школу у Београду, Одсек за аудио и видео технологије, а теоријско музичко образовање надоместио је помоћу курсева.
– Ту сам учио техничке ствари у вези са музиком и звуком, пре него уметничке, наравно. Тако сам добио звање музичког продуцента и аудио инжењера. Упоредо сам завршио онлајн курс из познавања теорије музике на факултету у Единбургу, који ми је био неопходан да бих могао да компонујем за симфонијски оркестар. А курс за аудио инжењера из теорије музичке продукције завршио сам на Берклију, једној од најпрестижнијих музичких инсистуција у току пропутовања по Америци – каже аудио инжењер.

Уз помоћ неколико кликова Никола прича своју причу

На такмичењима за дизајн звучне слике освајао је награде 5 пута за редом. Конкуренција су му били студенти са најпрестижнијих америчких универзитета – Беркли, Џулијард, МИТ, Бостонски и Калифорнијски Универзитет, одакле су изашли најпознатији филмски режисери. То му је омогућило да на конференцији у Холивуду 2014. године упозна крем музичке продукције. Једно од тих познанстава вртоглаво му је променило каријеру.
– Упознао сам Стиви Вондера, Еди Крамера, који је 60-их година био музички продуцент Џимија Хендрикса, Лед Цепелина, Битлса, затим Џефа Џозефа, продуцента групе UT и Ред Хoт Чили Пеперс, затим Алана Мајерсона, музичког продуцента Ханса Цимера, али најважнији ми је сусрет са Мартином Одонелом, композитором за видео игре Halo i Destiny. Сликали смо се у ходнику центра за конференције, и то је био преломан тренутак у мојој каријери – сећа се.

На електричној гитари свира само своје песме

Да ону нашу „с ким си, такав си“ знају и у Америци, доказ је селфи, који је младом продуценту отворио врата успеха.
– Због те фотографије поједини композитори почели су да ми шаљу поруке из Америке. Мајкл Салваторе, аудио директор чувеног студија Банџи за прављење видео игара, запратио ме је на Фејсбуку, видео да сам добио награду, и замолио да му пошаљем раније радове, што се њему јако свидело и одлучио је да ме ангажује за наставак Destiny, једне од најигранијих мултиплејер игара. У међувремену сам договорио још неколико послова и тако је све кренуло – каже Никола, који је сада аутор музике за неколико популарних игрица – Destiny, Vicar wild hunt, Warhammer, и других.

И сам велики љубитељ игара

До овог великог пројекта већином је радио музику за филмове – дугометражни филмови Мамула, Аманет и Процеп, затим кратки филм Тата, за који је добио награду за најбољу музику на њујоршком фестивалу кратког играног филма. Ипак, највећи изазов, али и највећа зарада јесте у прављењу музике за видео игре.
– Индустрија видео игара најпрофитабилнија је грана индустрије забаве, а технологија је толико напредовала да је на компјутеру могуће компоновати прилично реалистичну оркестралну музику уз помоћ неколико програма и софтвера – објашњава овај младић.

Део опреме коју користи

Николин задатак јесте да исприча оно што није довољно очигледно на слици, а превођење класичне музике на језик видео игре и филма постиже са само неколико кликова.
– Захваљујући примењеној музици за медије класична музика и симфонијски оркестри опстају. Деца памте мелодије из видео игара пре него да им неко са намером пусти. Да није било Вагнера, Дворжака, Чајковског и Корсакова данас не бисмо имали важна имена музичке филсмке продукције. Ратови звезда, Авенџерси, не могу се замислити без Вагнерових опера. Кад се то повеже, ви сте слушалац класичне музике – поручује.

Границе нису препрека за њега

Из Шапца је отишао, али из Србије не намерава јер је стручњак у послу који га испуњава.
– Волим овај посао јер ми омогућује креативност. Немам радно време и могу, ако ми дође да се у пола ноћи пробудим, почнем да радим. Ако ми наиђе инспирација у граду, рецимо, отпевушим мелодију, снимим је, па кад дођем кући наставим да компонујем – каже Никола, који из своје радне собе у Београду комуницира са најпознатијим светским студијима.

Свидео вам се текст?
Поделите текст са пријатељима

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *