Nemanja Ilić, učenik šestog razreda OŠ „Janko Veselinović“ iz Šapca već od šeste godine uživa u čitanju poezije, a od trećeg razreda ljubav prema najstarijoj vrsti književnosti izrazio je upravo stihovima. Prvu pesmu koju je napisao pod nazivom „Hrabrost“ bila je inspirisana tekvondom koji trenira već šest godina. Prošle godine Biblioteka šabačka objavila je njegovu knjigu poezije „Stazama odrastanja“, a Nemanja se tako upisao u listu najmlađih pisaca u Srbiji. Godinu dana kasnije, on priprema svoju drugu knjigu.
– Kada sam počeo da pišem poeziju sa deset godina, nisam ni mogao da zamislim da ću, nakon nepune dve godine, izdati zbirku pesama. Prvenstveno sam počeo da pišem zbog sebe i ljubavi prema poeziji. Imao sam želju da sve što je lepo i plemenito na ovom svetu, ali i ono suprotno od toga, prikažem izražavajući se u stihu. Dani su prolazili, a pesme i ideje su se jedna za drugom rađale. Zapisane u mom notesu, skromno su čekale svoj trenutak, sve dok se jednog dana nije desilo nešto što je promenilo moju „karijeru” – zapisao je u predgovoru svoje knjige dečak pesnik Nemanja Ilić.
Najmlađi pesnik u Srbiji (Foto: J. Gubelić)
Često je odlazio u Biblioteku šabačku gde je saznao da postoji radionica kreativnog pisanja u kojoj umetnički nadarena deca neguju pisanu reč. To mu je privuklo pažnju pa je uz pomoć Aleksandre Erdevički Tomić, koja je vodila radionicu, dobio iskrenu podršku da ono što radi ima vrednost. U aprilu 2018. godine ova ustanova kulture objavile je Nemanjinu zbirku pesama.
– Ja tada nisam razmišljao da bi to nekoga moglo da zanima, jer pesme jednostavno nisu danas popularne. Kasnije, čitajući moje pesme video sam da to zaista vredi i onda sam odlučio da nastavim da pišem. U početku su to bile kombinacije od par stihova, a kasnije su nastajale pesme sa po nekoliko strofa – priča.
Njegovi junaci su hrišćanskih vrlina (Foto: J. Gubelić)
Njegovi heroji su ljudi izuzetnih vrlina, skromni, pošteni i ponosni. Ganula ga je priča o starici koju je video u parku. Njemu i drugarima dala je jabuku iako i sama nije imala mnogo. Inspitisala ga je da nastane pesma, kao i dvadesetak drugih, koje odišu zrelošću.
– I ja sam takav. Mogu da se uklopim u svako društvo, ali pravi ja sam u stvari veoma skroman i ne tražim puno od sveta – priča zrelo kao odrastao čovek.
Dečak koji za sve ima vremena (Foto. J. Gubelić)
Prvu pesmu je pročitao majci. Ona je, seća se, bila iznenađena podjednako kao i danas, kada se Nemanja osami i piše. Podržala ga je jer je i sama kao srednjoškolka išla na takmičenja iz recitovanja.
– On samo nama kaže da ne ulazimo u sobu jer piše. Posle petnaest minuta on izađe i saopšti da je napisao pesmu. Onda nam čita. Svaki put se oduševim, verujte jer su to toliko lepe i emotivne pesme. Retko kada piše ljubavne, već su teme ljudi i događaji oko nas – priča majka Milena.
Roditelji su ponosni na Nemanju (Foto: J. Gubelić)
Otac, nastavnik fizike, ponosan je što Nemanju zanima čitanje i pisanje.
– Meni je drago da se on više zanima za to nego na primer za telefon, igrice i slično. Ponosni smo na njega – kaže otac Milorad.
– Ja sam kao druga deca. I ja se igram na kompjuteru i volim igrice, ali ja nemam puno „praznog vremena“ već slobodno vreme koristim za čitanje knjiga, pisanje pesama ili onog što mene interesuje – priča Nemanja.
Soba puna medalja i nagrada (Foto: J. Gubelić)
U školi ima sve petice, a osim srpskog i istorije, mnogo voli sport. Tekvondo uspešno trenira već šest godina, a u pauzi piše poeziju i već priprema drugu knjigu pesama. Otkrio nam je delić rukopisa koji priprema.
Pobednik
Otkada je sveta i ljudskoga veka,
pobednik se rađa uz svakog čoveka.
Pobednik oduvek postoji u ljudima
čeka svoj trenutak i gori u grudima.
Kako čovek raste, stasava polako,
shvata da pobednik neće biti svako.
Za pobedu moraš gristi, hteti da se boriš,
pobedu ti ne poklanja niko,
nju sam moraš da stvoriš.
Pobednik postoji i u nama bije,
al pobednik neće biti ko se straha krije.
Pobednik živi i tinja u svima,
pobednik će biti onaj ko vatrenu želju ima.
Ne očekuj da ti s neba padne malo sreće,
bez napornog truda i rada, desiti se nikad neće.
Pobednik se ne predaje, ne poznaje bol,
budi hrabar i istrajan, drugima ćeš biti idol.
Mnogi te ne vole, posipaju zlobom
ali ti ih ne slušaj, imaš cilj pred sobom.
Sto puta si pao, srce boli, grebe,
pobednik ćeš biti onda kad pobediš sebe.
