Distrikt
Magazin

Sve bitke Živojina Mišića

Rodio se 19. jula 1855. godine u selu Struganiku, kao najmlađe trinaesto dete oca Radovana i majke Anđelije. (Mišićevi roditelji imali su jedanaest sinova i dve kćeri). Neki izvori opisuju da je rođen pod jednom „šeftelijom“ – šljivom rankom.  Životni put darovitog srpskog vojskovođe bio je prava borba u kojoj je izvojevao pobedu.

Dan kada je rođen heroj ( Foto: Vostok.rs )

Prvog oktobra 1865. godine, pošao je u ribničku školu, u čijem će internatu provesti naredne dve godine. Mnogima je poznata epizoda, kada je Živojin Mišić odbio da batina svog školskog druga, koji beše nešto skrivio. Učitelj ga je za to „nagradio“ šamarom i klečanjem u ćošku, ali to svejedno nije nateralo Žuću (nadimak Živojina Mišića, kojim su ga zvali njegovi školski drugovi kao dete, ali i kasnije, kao vojvodu) da uzme drenovak u svoje ruke. Posle trogodišnjeg školovanja u Ribničkoj osnovnoj školi, 1867. godine otputovao je u Kragujevac, na „više školovanje“. Tu je završio prvi i drugi razred gimnazije, treći, četvrti i peti u Beogradu, a šesti ponovo u Kragujevcu. Kao razlog navodi se da je zadirkivan od strane gradske dece zbog odeće, obuće i govora. Najviše mu se rugao neki sin kragujevačkog bogataša. Živojin to više nije mogao da istrpi pa je tako jednog dana napao ovog dečaka i pobegao. Kao zaštitu od drugih dečaka u drugom polugodištu je nosio sa sobom par kamenčića. Školovanje je nastavio u Beogradu u Prvoj beogradskoj gimnaziji. Po završetku šestog razreda gimnazije, upisao se u XI klasu Artiljsrijske oficirske škole, koju je završio tek 1880. godine, dvadeset prvi u rangu, od ukupno 23 pitomca. Detinjstvo je budući vojvoda proveo uglavnom čuvajući sitnu stoku, zaštićen od napornih težačkih poslova što svojom slabašnom građom, što brigom roditelja za svoje ljubimče. U knjizi „Moje uspomene“, koju je vojvoda počeo da piše u Parizu, na lečenju, a koju zbog smrti nije stigao da završi, opisuje svoje detinjstvo.

Udžbenička taktika je njegovo delo ( Foto: wikipedia )

„Jednog toplog dana, verovatno avgusta meseca, popodne, po nesreći zaspim ispod jednog velikog grma u blizini svojih koza. Iz podužeg spavanja probudi me silna grmljavina sa kišom. Skočih onako bunovan i unezveren ovom iznenadnom promenom, jurih na sve strane tražeći koze i pozivajući ih po imenu, a njih nigde nema. U toj svojoj besomučnoj jurnjavi onako bosonog kroz paprat, trnje i preko kamenjara, najedamput primetih svoje koze, a za njima i svog najstarijeg brata. Otišle bile kući Ačetića iz sela Paštrića i tamo upale u baštu sa kupusom. Vraćajući se od crkve, moj brat ih je zatekao u seoskom oboru, a kod njih gazdu kupusa — Pavla Ačetića. Po isplati odštete poterao ih je kolibi i naišao na mene onako uplašenog i zbunjenog. Posle kratkog usmenog saslušanja, oko mene se uvijao sirovi drenovac ispisujući po telu čitave horizontale. Bio sam kriv, pa zato suze ni glasa nisam pustio već sam stegnutih zuba i ukočenih očiju posmatrao brata“, zapisao je u svojoj knjizi.
Bio je oženjen Lujzom Krikner, sa kojom je imao tri sina i tri ćerke. Na Vojnoj akademiji u Beogradu radio je kao profesor strategije od 1898-1904. Godine 1884. dodelili su mu čin poručnika, a 1887. godine postao je komandir vojničke čete.

Vojvoda Živojin Mišć sa štabom Prve armije ( Foto: wikiwand.com )

Kao komandant i poručnik čete učestvovao je i u Srpsko-bugarskom ratu 1885.godine. Za vreme prvog Balkanskog rata, Mišić je odlikovan od strane Ruske carevine, i to ordenom Svetog Stanislava II stepena. Pred samo izbijanje Prvog svetskog rata postavljen je za pomoćnika načelnika štaba prve komande. Preuzimajući komandu nad Prvom armijom u dramatičnim danima Kolubarske bitke general Živojin Mišić je, donoseći važne odluke i na svoju ruku, već klonule vojnike poveo u najsjajniju pobedu srpske vojske tokom Velikog rata. Tokom Kolubarske bitke Mišić je morao da zameni ranjenog komandanta generala Petra Bojovića. Zahvaljujući njegovom ličnom isksustvu i znanju, Prva armija se od jedinice u rasulu pretvorila u jedinicu sposobnu za borbu. Mišić je znao koliko je srpska vojska izmorena i gladna, pa je zahtevao povlačenje kako bi se ratnici odmorili i nakupili snage za sledeće izazove. Njegov rizik se isplatio jer je austrougarska vojska iscrpila svoje linije snabdevanja i teško je poražena u kontranapadu od strane Mišića, čija je snažna vojska odigrala odlučujuću pobedu. Ovo je ujedno bila i najveća bitka, Kolubarska bitka, u srpskoj istoriji koja je imala posebnog značaja za Mišića koji je dobio čin vojvode. Tako je ušao u istoriju rame uz rame sa najvećim vojskovođama tog vremena, a Srbija ga je nagradila najvećim odlikovanjem.

Krasili su ga mudrost, hrabrost i odlučnost ( Foto: Vostok.rs )

Godine 1918. vojvoda Mišić je postavljen za načelnika Vrhovne komande i komandovao je srpskom vojskom prilikom proboja Solunskog fronta. Ostao je zapamćen kao veliki vojskovođa i izuzetan čovek, ali je ipak njegov najblistaviji potez bio Kolubarska bitka 1914. godine. Umro je u Beogradu 20.januara 1921. godine.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *