Stana Milanović – Zadužbinarka šabačka koja je živela ispred svog vremena

Iako nepismena, Stana Milanović bila je ispred svog vremena pa je testamentom sastavljenim 14. juna 1891. godine, svoju pokretnu i nepokretnu imovinu u Šapcu i mačvanskom selu Belotiću, zaveštala “na više vaspitanje i školovanje ženskog podmlatka.” Kanije, od tog novca je izgrađena današnja Ekonomsko-trgovinska škola u Šapcu.
“Ja imam kuću i plac u Šapcu do Stane Ostojićke, Sime Trojanovića i ulice, magacin u Šapcu kraj Save i zemlju u Belotiću, koju je moj brat kupio kao imanje braće Gligorića, i dve hiljade dukata, koje je moj brat mome mužu dao u radnju, kao i četiri stotine dukata, koje je moj brat dao mome mužu za miraz.
Sve to imanje, osim ranije prodatih zemalja Josifoviću, hoću da do svoje smrti uživa moj muž Mijat, a čim ja i moj muž umremo, hoću da to imanje upotrebi se na zidanje jedne Više ženske škole u Šapcu, koja će imati natpis: Zadužbina Stanka Ostojića iz Šapca i njegove sestre Stane, supruge Mijata Milanovića, trgovca iz Šapca”, pisalo je u testamentu kojim je dobrotvorka Stana Milanović zaveštala svoju imovinu.

Među skromnim podacima o Stani i njenom suprugu Mijatu, u Međuopštinskom istorijskom arhivu, u Zbirci poklona i otkupa, pod brojem PO 1045 nalazi se dokumentacija o Fondu Stane Milanović, kao i podaci na osnovu kojih bi se moglo ponešto zaključiti o životu dobrotovorke o čijim delima se i danas govori.
“Mijat Milanović započeo je službu polovinom 19. veka u jednoj magadžijskoj radnji na Bairu, u kojoj je prećutno, bez pristanka svog gazde postao mu ortakom u ženi. A posle njegove smrti , javio se kao gospodar radnje, u koju nije dao ni priviriti gospođi Stani, sada svojoj zakonitoj supruzi. U zrelim godinama Stana rada se rado podavala tiraniji odlučnog mladića, koji nije mario za duge razgovore i preglabanja… Kad je ostavila u žalosti Mijata, on je već bio samostalna i krupna ličnost glavne čaršije. Stanino imanje sa ugla Škorića sokaka (ulica Milorada Šapčanina) i Đumručkog šora, po njenoj želji MIjat je predao odboru za podizanje Više ženske škole, buduće Ženske gimnazije, a sopstvenom tekovinom podigao je sebi nv gospodski dom u istom, glavnom šoru Baira, preko puta Kurtovića pivare, a između Riste Barudžije i Bramera, za čijom je kućom još ležala džamija u ruševinama. Nad rimski zasvođenim podrumima, s golemom dvokrilnom kapijom u rezbarijama s  odbojnicima od murgavog mermera, novi Mijatov dom predstavljao je novo vreme na starom Bairu. U dvorištu magaze, stanovi, čardaci… celo lice zgrade s polovinom krila zadržao je za svoj stan, sa ulice reprezentativni kao i u ostalih odžakovića za goste, naročito strance, pred kojim se još stideli šabački hoteli”, navodi se u dokumentaciji šabačkog arhiva.

Mijata Milanovića ubila su trojica razbojnika, kako se navodi, na obali, a telo bacili u Savu. Zašto, nikada se nije saznalo.
“Svi mi umiremo samo jednom, a veliki ljudi po dva puta. Jednom kada ih nestane sa zemlje, drugi put kad propadne njihova zadužbina”- zapisao je Ivo Andrić. Ali, zadužbina Stane Milanović i danas “živi”, kao i sećanje na nju. Na zgradi Ekonomske škole u Šapcu, koja odnedavno nosi njeno ime, i danas stoji natpis: Zadužbina Stane M. Milanović.

„Znajući da svaki, ko se rodi, mora umreti, i želeći da moje imanje posle moje smrti upotrebi se na dobrotvorne celji, što je i želja mog jedinog brata Stanka Ostojića biv. trg. bila, od koga sam to imanje i nasledila, ja hoću da učinim poslednju naredbu o upotrebi toga imanja moga, pa prizvavši potrebne svedoke i pisca testamenta, ovde izjavljujem i zapisujem da je moja poslednja volja, da posle moje smrti imanje ovako upotrebi se kao što ću ovde zapisati”, navela je Stana Milanović u testamentu u kom će u nastavku objaviti da svu svoju pokretnu i nepokretnu imovinu želi da zavešta da se osnuje Velika ženska škola.

Ubrzo po sastavljanju testamenta, 19. avgusta 1891. godine, umrla je u svojoj 25. godini. Prema podacima iz napisa u lokalnoj štampi, celo imanje koje je Stana zaveštala kao zadužbinu procenjeno je na 100.000 dinara.
Na zahtev mnogobrojnih Šapčana, odlučeno je da od školske 1904/1905. godine u gradu počne sa radom Viša ženska škola. Na dan 19. avgusta 1905. godine, u kući Milanovića, koja je adaptirana, svečano su otvorene nove prostorije, a na čeonoj fasadi se pojavila mermerna ploča sa natpisom:
Srpska kraljevska Viša ženska škola. Zadužbina Stanka Ostojića i njegove sestre Stane, supruge Mijata Milanovića iz Šapca. Iako su prostorije bile neuslovne, Škola je ovde radila do Prvog svetskog rata.
U toku rata, dobar deo imovine iz Fonda, bili su srušeni, kao i kuća u kojoj je bila smeštena Viša ženska škola. Šabac je bio bez ženske škole do 1925. godine, kada je počela sa radom Podrinska učiteljska škola. Zbog Zakona o učiteljskim školama iz 1929. godine koji je, pored ostalog, predviđao i obavezu da se one, u roku od pet godina urede internatski, rukovodstvo škole, zbog nedostatka sredstava se obratilo Fondu Stane Milanovića, koje je prihvatilo da finansira izgradnju internata.

Plac za gradnju obezbedila je Opština, na nekadašnjem Topuzovića imanju, u neposrednoj blizini škole. Gradnja je počela krajem oktobra 1933, a zgrada je završena u leto naredne, 1934. godine, a prvi učenici nisu bili primljeni u septembru 1935. godine.
Novo dvospratno zdanje, sa uvučenim centralnim delom, imalo je u suterenu kuhinju, magacin namirnica, perionicu, peglernicu i prostor za uređaje centralnog grejanja. U visokom prizemlju nalazila se prostrana trpezarija, ambulanta, lekarska ordinacija, kancelarije uprave i magacini. Na prvom spratu bile su muške spavaonice i učionice, a na drugom, po istom rasporedu, devojačke.

Da bi se odužili dobrotvorki, u ovoj školi, u holu postavili su mini postavku posvećenu Stani Milanović. To je njen portret, rad Hakije Kulenovića koji je uradio po sećanju, zatim originalni testament, kao i bronzani madaljon sa likom Stane Milanović, rad učenika umetničke škole. Otvaranjem hola Stane Milanović počela je godina u kojoj se obeležava sedamdeset godina postojanja  škole i 150-godina od rođenja naše velike dobrotvorke.

Stana Milanović rođena je u Šapcu 1867. godine, kao kći Ostoje Filipovića, trgovca i bila je udata za šabačkog trgovca Mijata Milanovića. Imala je brata, Stanka Ostojića, koji je očito uzeo prezime po očevom imenu i koji je, kao i Stana, umro veoma mlad.  Stana M. Milanović je umrla u Šapcu, 1891. godine. Sahranjena je na Donjošorskom groblju. Iako je malo podataka o njoj sačuvano, hroničari su pisali da je živela povučeno, zatvorena u kući sa visokim zidovima iz koje je retko izlazila. Ostalo je zabeleženo da se vrlo lepo izražavala. O njenoj veličini govore dela.

Iz serijala “Znamenitih trag”. Projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstvo kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Свидео вам се текст?