Distrikt
U fokusu

Šta bi rekao Karađorđe kada bi danas video muzej junacima Boja na Mišaru?

Muzej posvećen Boju na Mišaru, koji se posle Kosova smatra najvećom bitkom između Srba i Turaka i najznačajnijom pobedom u Prvom srpskom ustanku, propada zbog nebrige i nemara. U šabačkom Narodnom muzeju pravdaju se da im je država muzej ustupila pre godinu dana na upravljanje, ali da imaju u planu renoviranje zgrade i postavke. Do tada turisti dolaze u memljivu zgradu u kojoj otpada malter sa zidova.

Ulazna vrata (Foto: J. Gubelić)

Šta bi Karađorđe, pop Luka Lazarević i mišarski junaci danas rekli kada bi videli u kakvom je stanju muzej posvećen njihovom herojskom delu? Verovatno bi se prevrnuli u grobu!
Šta se nalazi u muzeju, doslovce krije pocepani pano. Nekada je tu bila mapa koja objašnjava kretanje srpskih ustanika sa Karađorđem na čelu, čija pobeda je označila vojnu, političku i psihološku prekretnicu. Danas je na toj mapi ogromna crna rupa sa izbledelim natpisima koji se ne mogu rastumačiti.

Pano na ulazu u muzej (Foto: J. Gubelić)

Pored klupe ispucale od sunca, pikavci i smeće. Takva su i ulazna vrata, sa ostacima farbe po ćoškovima gde se boja nije sasvim ogulila. Ormar pridržava ulazna vrata da ne padnu i tako zatvara rupe da ne uđu lopovi. Mogla bi se tu provući mačka i pas, ali ne i čovek dok ne odgurne ormar, što ne bi bio veliki posao. Ko pokuša da uđe unutra, mora pažljivo hodati stepeništem jer su pločice otpale. Ali, ne mora da brine, jer se sve završava na pokušaju, pošto je muzej zatvoren.

Rupa pored ulaznih vrata (Foto: J. Gubelić)

Na vratima stoji obaveštenje sa kontaktom Narodnog muzeja u Šapcu. Na taj poziv  dolazi kustos sa ključem.
A tek kada se uđe, sledi novi šok. Muzejska postavka „Mišarska bitka“, koju je uredio Narodni muzej iz Šapca 1981. godine, ostaje u drugom planu. U prvom su zidovi puni rupa, odvaljeni malter, plafon koji prokišnjava, rekonstrukcija boja u tri dimenzije u kojoj su popadali i pobednici i poraženi, sve naočigled mišarskih junaka, čiji portreti još uvek odolevaju vlazi i memli.
„Mi smo već par godina unazad ukazivali na probleme koji su pre svega vezani za vlagu, tako da smo mi jedan deo muzejskih eksponata izneli odavde i smestili u depo muzeja u Šapcu“, objašnjava Svetlanka Milutinović, kustos.

Unutrašnjost muzeja sa otpalim malterom (Foto: J. Gubelić)

A nije se reagovalo, jer je, kako objašnjava direktor šabačkog muzeja, ovaj kompleks tek pre godinu dana Republička direkcija za imovinu ustupila gradu Šapcu, pa grad sada preko projekta prekogranične saradnje pokušava da obnovi postavku i muzej.

Vlaga na plafonu (Foto: J. Gubelić)

„Mi smo tu postavku i objekat dobili pre nepunih godinu dana jer je bila u vlasništvu Republike Srbije. Mi smo reagovali odmah i pokušali preko projekta prekogranične saradanje da obezbedimo sredstva. Prva faza je odobrena. Sada čekamo drugu fazu i ako bude odobrena, rok za završetak je osamnaest meseci. Međutim, Mišarska bitka nije lokalna stvar. To je bitka koja je bitna za celu Srbiju. Mi očekujemo podršku Ministarstva kulture i Ministarstva za rad, zapošljavanje i boračka pitanja“, ističe direktor Narodnog muzeja u Šapcu Marko Bingulac.

Muzej propada naočigled posetilaca (Foto: J. Gubelić)

Moje, tvoje, državno, lokalno – ili je to ipak naše?!
I dok je na repertoaru ponovo bitka između grada Šapca i države, kome pripada i ko je odgovoran, dolaze i jedni i drugi da se slikaju svakog avgusta na godišnjicu pobede, koju su izvojevali mišarski junaci. Za to vreme  knjiga je puna utisaka, a u njoj jedno veliko „Sramota“ sa tri znaka uzvika, sa potpisom đaka i učitelja Učiteljskog fakulteta.
„Divni ste domaćini! Ali, zar nema novca da se muzej održava i čuva da ne propadne?! Zar nije dosta da se samo priča o junacima, a na delu se ne pokazuje da ih zaista poštujemo!?

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *