Distrikt
Zanimljivosti

Sava – nebrušeni biser grada

Reka Sava Šapcu je ulila dušu, podarila mu lični pečat i specifični ambijent, po njoj su spevane pesme po kojima je grad nadaleko poznat, a sama je čuvar važnih istorijskih sećanja. O dubokoj povezanosti Šapca i reke na čijim obalama je izrastao najbolje govori njegovo ime. Sava prolazi kroz 4 zemlje i 18 gradova, ali je jedino Šabac slučajno ili namerno, njen imenjak. Ko ne zna za taj lepi grad kraj Save, za njegovu tvrđavu koja vekovima opasuje i krije neobične povesne priče, njegove mostove što spajajući ovaj grad sa ostatkom sveta povezuje značajne, ali i strašne momente prošlosti.

Nedovoljno negovan biser grada (Foto: J. Gubelić)

Međunarodnim sporazumom 2007. godine 1. jun je proglašen za Dan reke Save i on se od Slovenije do Srbije na različite načine obeležava. Ovo je još jedna izuzetna prilika da se i Šapčani oduže reci koja ih iznova ispraća i dočekuje.

Oaza prirode (Foto: J. Gubelić)

Najveća je pritoka Dunava i ima veliki značaj za nekoliko zemalja i gradova bivše Jugoslavije, a šta znači nama?! Prirodna protivteža gradskoj vrevi i zagađenom vazduhu ova oaza mira i prirode mnogima je beg od svakodnevice. Koliko vikendaša ne bi moglo zamisliti dobar deo godine bez života uz reku, koliko bi redovnih kupača, čamdžija, splavara, pecaroša ostalo bez omiljenog hobija? Gde bismo u duge šetnje? Da li bi Šabački letnji festival imao izgleda da se ne održava u specifičnom ambijentu zidina tvrđave? Nekome razonoda i lek, a žiteljima priobalja zadaje muke. Zahvalni smo joj jer nam pruža jedinstven ugođaj, dodir prirode i letnje osveženje, a istovremeno strepimo od njene nabujale snage. Poslednji put, pre 4 godine, pokazala je da sve što nam je dala može da nam uzme za tren. Zato uvek može svesnije i bolje!

Dobro poznata staza (J. Gubelić)

Glavne karakteristike ove velike reke povezane su sa etimologijom njenog imena, osn. σα, σως ѕa, sos – jak, snažan, siguran. Mitološki gledano, Sava je snažna reka koja bogu Zevsu ili Dunavu, naliva nektar i hrani ga ambrozijom, da bi bio besmrtan i natprirodan. Od hidronima Sava dolazi i ime Sabazios, a predstavlja tračko – frižansko božanstvo čije je otac bio upravo bog Zevs. Ovo božanstvo, sasvim logično, dovodi se u vezu sa današnjim gradom Šapcem. U letopisu iz 1476 . godine stoji da se Šabac nekada nazivao Zaslon, a po nekim drugim tvrdnjama Šabac je daleko stariji grad, i zvao se Sabacium.

Mesto gde „Sava ljubi nebo“ (Foto: J. Gubelić)

Njen sliv najveći je u Jugoistočnoj Evropi. U Srbiju ulazi kod sela Jemena, od Jarka pravi takozvane „laktove“, a oko Šapca poznata je po većem broju ada.

Stari grad – mesto gde je sve počelo (Foto: J. Gubelić)

Nastaje spajanjem reka Save Dolinke i Save Bohinjke kod Radovljice u severozapadnoj Sloveniji. Njen tok je dug 945 kilometara i povezuje 4 zemlje bivše Jugoslavije, dok joj se sliv prostire na površini od 95.720 kvadratnih kilometara. Na svom putu prolazi kroz čak 18 gradova i ima 17 pritoka. Nekoliko puta menja pravac, a od Jasenovca čini prirodnu granicu između Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Na desnoj strani Save leži grad Šabac, odakle joj se tok pomera na istok, ka Obrenovcu, da bi se konačno usmerila prema Beogradu, gde se uliva u Dunav.

Šabačka Kopakabana (Foto: J. Gubelić)

Gradska plaža pored tvrđave Stari grad poslednjih godina dobila je izgled uređenog kupališta. Uz malo truda, ali i perspektivnih ulaganja, ova plaža mogla bi postati šabačka Ada Ciganlija, a centar gradskih zbivanja u letnjim mesecima uz razne vidove rekreacije odvijao bi se na obali reke. Deo Save kod Šapca ima veliki potencijal da bude privlačna turistička destinacija, a najznačajniju ulogu ima Šabački letnji festival.

Stari železnički most, čuvar sećanja (Foto: J. Gubelić)

Obale reke kod našeg grada spajaju stari železnički i putnički most. Inicijativa o premošćavanju Save kod Šapca i spajanju Srema i Mačve ispoljena je nakon ujedinjenja, a 1919. godine podnet je zahtev građana Šapca za izgradnju drumsko-železničkog mosta. Projekat mosta izrađen je 1922. godine, a naredne godine počinje izgradnja, da bi drumski saobraćaj preko mosta između Klenka i Šapca bio pušten 15. jula 1923. godine. Železnički krak normalnog koloseka preko mosta do železničke stanice Šabac postavljen je 31. maja 1934. godine, kada je most i osveštan. Dana 3. juna iste godine preko mosta prelazi prvi šetni voz, a odmah nakon njega i dvorski voz koji dovozi u Šabac kralja Jugoslavije Aleksandara I Karađorđevića, koji je otvorio redovni saobraćaj na pruzi Šabac—Ruma.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *