Дистрикт
Некатегоризовано

Šapčanin usavršava mikročipove za epilepsiju na istoku sveta

Zahvaljujući doprinosu mladog Šapčanina Ljubomira Radakovića, ovaj svet trebalo bi da bude lepši i lakši onima koji boluju od epilepsije. Izučavanje ove oblasti započeo je tokom usavršavanja u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gde ga je pre dve godine odveo put nauke.

Ljubomir Radaković na master studijama u Abu Dabiju

Ljubomir Radaković, master mikrosistemskog inženjeringa, završio je Matematičku gimnaziju u Beogradu, akademske studije je pohađao na Elektrotehničkom fakultetu, gde je i diplomirao. Po završetku studija u Srbiji otišao je na usavršavanje u Abu Dabi. Iako je po završetku usavršavanja želeo da se nastani bliže kući, u Evropi, put ga je ponovo odveo u Ujedinjene Arapske Emirate, gde danas živi i radi.
„Na sajtu Ministarstva prosvete sam video da postoji institut u UAE koji nudi stipendiju za master studije, u trajanju od dve godine. Odlučio sam se da odem zbog programa koji su oni ponudili. Reč je o mikrosistemskom inženjeringu, što ima veze sa elektronikom, što je i polje mog interesovanja. Međutim, u jednu ruku je i šire, jer tu već kreće primena elektronike, ali sam imao i mogućnost da odaberem podoblast koja je vezana za biomedicinu“, priča Ljuba.

Sa prijateljima na sportskim aktivnostima

Osim što je bio master student, Ljuba je i radio, išao na kurseve, polagao predmete i pripremao master tezu.
„Oni ne stavljaju akcenat na same kurseve, više se poštuje praktičan rad. Radio sam na projektu istraživanja mikročipova za neke od medicinskih aplikacija sa profesorom koji je tamo poznat i cenjen u svojoj oblasti. Iimali smo laboratoriju za fabrikaciju mikroprocesorskih uređaja koja nije na nivou nekih kompanija, ali je sasvim neophodna i dovoljna za jedan istraživačko naučni rad. Moj zadatk je bio rad na mikročipovima za detekciju epileptičnih napada. Kolega sa kojim sam radio sada je profesor u Pakistanu i ima patente iz te oblasti i mnogo istraživačkih radova. On i moj profesor su pokušali da naprave uređaj na čipu koji ima mogućnost da detektuje epileptične napade. Moj zadatak je bio da implementiram sistem na tom čipu koji će da napravi sponu između mozga i uređaja“, priča mladi naučnik.

Ljuba u laboratoriji u Abu Dabiju

UAE mnogo ulažu, ali i mnogo traže. Većina studenata u Srbiji nema priliku to da iskusi i to je jedan od razloga zbog kog mladi odlaze iz zemlje, priča Ljuba i dodaje da Srbiji nedostaje strpljenje i novac. Osim novih naučnih iskustava, osetio je i drugi način života i otkrio novu kulturu.
„Bukvalno sam prošao kroz jedan kulturološki šok. Ja nikada pre toga nisam boravio u islamskoj zemlji. Najpre mi je način odevanja bio fascinantan. Muškarci, lokalni Arapi odeveni su u belo odelo, dok žene nose crne tunike koje se zovu abaje. Svih sedam emirata  su različiti. Abu Dabi, u kojem sam ja bio je najbogatiji emirat, ali dosta miran i prilagođen za porodični život.  U svim emiratima su različiti zakoni i pravila. Abu Dabi i Dubaji su totalno dva različita sveta. Dubaji je projekat napravljen posebno za turizam, ceo grad je jedna turistička atrakcija, grad za svačiji ukus. Ne mogu rečima to opisati, treba otići, videti i osetiti ga. Drugi emirati su dosta tradicionalni, ne postoje velike zgrade, ljudi su uglavnom lokalci koji neguju tradicionalizam“, priča Ljuba.

Ljuba u tradicionalnoj garderobi koju nose muškarci

Tokom boravka u UAE, mladi šabački naučnik dve godine zaredom predstavljao je Srbiju na Internacionalnom danu koji se održava na institutu gde se usavršavao. U društvu zvaničnika svih zemalja predstavio je najbolje iz Srbije, našu pamet i specijalitete.
„Uz pomoć naše ambasade uspeo sam da skuvam lep ručak i predstavim i našu tradicionalnu kuhinju. Gosti su bili oduševljeni, posebno su im se svidele naše pite, ćevapi i prebranac i mislim da to može da bude biznis u njihovom svetu“, objašnjava.

Sa predstavljanja Srbije svetu

Putovao je u Oman i Katar, na Arabijskom poluostrvu jer to su zemlje za koje je mogao da dobije  vizu. Sva mesta koja je posetio, očarala su ga. I pored kurtuloroških razlika, Ljuba je oduševljn onim što je video i osetio. Jezik i dalje lomi kada treba da izgovori imena svojih prijatelja, ali i oni isto tako kada njega oslovljavaju. To otprilike zvuči kao „Džubomir“, otkriva Ljuba.

Večera sa prijateljima iz Indije, Pakistana i Nepala

„U Saudijsku Arabiju ne može da se uđe pošto turistička viza ne postoji. U Jemenu je rat, tako da sam posetio Oman koji je na samoj granici sa Jemenom. Oman je jefitn, ljudi su staloženiji, mirniji, sve im je tradicionalno, čak se u restoranima jede na podu. Ja sam uživao u tome (smeh) jer su me naučili moji prijatelji iz Pakistana i Jordana. U Omanu postoje delovi, za razliku od ostalih zemalja Arabijskog poluostva, koji su prekriveni zelenilom, kao da smo na Zlatiboru. To je fascinantno. Oman je na takvom položaju da planine štite i proizvode kišu koja utiče na zelenilo. Postoje delovi zemlje gde temperature u toku leta mogu da se spuste na nula stepeni. Tu su poznate omanske mandarine, koje sam probao, i fantastične su“, priča sa oduševljenjem svoja iskustva.

 

 

 

 

Свидео вам се текст?
Поделите текст са пријатељима

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *