Дистрикт
Култура

ШАБАЧКИ ПРОТА ПРЕВОДИО МИЛТОНА ДОК СУ ЕПИСКОПИ УЧИЛИ СЛОВА

Угледни шабацки свештеник прота Јован Павловић рођен је уочи самог почетка Првог српског устанка 1802. године. У реци изблеглица које, у време Првог српског устанка, прелазе Дрину и настањују се у Шапцу, био је свештеник Павле Павловић из Врбице у Босни. Био је то отац потоњег проте Јована Павловића, писца и преводиоца. Мали Јован школу је почео учити у Шапцу, а наставио, са пропашћу Устанка, у Сремској Митровици. У ослобођеној Србији пред црквом и свештенством стајао је одговоран задатак велике просветитељске мисије, духовне и културне обнове српског народа који је изашао из вишевековног азијатског мрака и ропства.

Прота Јован Павловић ( Фото: Ј. Губелић)

Био је маркантна личност: високог стаса. Где год би се појавио, скретао је на себе пажњу. Уз импозантан физички изглед, наочитост и начитаност, одликовао се и импресивном елоквенцијом. У беседништву је био ненадмашан. Династичке промене на српском престолу знатно су утицале на Протин животни пут и страдања којима је био изложен. Био је познат као мецена младих уметника. Мада га није волео, кнез Милош је јако ценио његову ученост и беседничке способности. Прота је био у Милошевој пратњи кад је, 1835. године, ишао у Цариград. Ту је шабачки прота осветлао образ и Кнезу и себи и Шапцу.
“Радио је доста на свом образовању. Говорио је енглески и немачки а са енглеског је и преводио. Био је један од образованијих људи у ондашњој Србији. Говоримо о времену када су од три епископа у Србији, двојица једва знала читати а писати ниједан. Прота као учен човек био је веома речит и ненадмашан у беседама. Посебно се истичу његове беседе које је изговорио на Скупштини у Крагујевцу 1830. године и у Београду 1831. Његова беседа коју је изговрио приликом предаје хатишерифа одмах је штампана. То су била прва књижевна дела и он је био први Шапчанин чије дело је објављено у државној штампарији. Био је ангажован често као члан разних делегација. Са кнезом Милошем Обреновићем у Царигарду 1835. године осветлао је образ целе Србије”, прича Светланка Милутиновић, историчарка.

Један од најписменијих људи ондашње Србије (Фото: Ј. Губелић)

Поводом крунисања руског цара Николе, Прота је поново био у центру пажње. На црквеној литургији, којој су присуствовали Милош и руски посланик Бутењев, пригодну беседу изговорио је шабачки протопрозвитер Јован. „Милош је био јако тронут, да се није могао уздржати да не заплаче“, а Бутењев је затражио да му се да препис беседе „да је целу златним словима уреже у камен у цркви“. Када је Милош, на кратко, поново дошао на власт, испред Народне скупштине поздравио га је, 31. јануара 1859. године, бираним речима Прота Јован, испред 40 црквених великодостојника.
Исте године, Прота Јован је био у српском посланству које је, у Цариграду, тражило извршење добијених хатишерифа.

Са кнезом Милошем Обреновићем често је ишао у дипломатске посете

Прота Јован Павловић највисе се истакао у духовној и моралној обнови и просвећењу свог народа. Био је одличан беседник и искусан духовник. Захваљујуци његовом угледу, Шабац је важио за духовно средиште тадашње Србије. По сведочењу енглеског путописца Арчибалда Патона, Прота је поседовао највећу приватну библиотеку у Србији, од преко 1500 књига. Говорио је европске језике и преводио Милтонов “Изгубљени рај”. Путовао је са кнезом Милошем у Цариград у дипломатску мисију. У српској државној штампарији, основаној 1833. године, прва књига која је штампана била је књига Проте Јована Павловића. Изабран је за члана Друштва српске словесности. Сарађивао је са Вуком Караџицем, који је Проту сматрао најугледнијим српским свештеником XИX века. Његов син Јаков, у монаштву Инокентије Павловић био је Митрополит Србије од 1898. до 1905. године.

Био је члан Друштва српске словесности, првог научног друштва у Србији

“Док су Протини славни претходници из устаничке епохе, носили крст и мач, он је испред свога народа стајао са књигом и пером. Једни су ослобађали а други просвећивали свој народ. Српска црква је у темеље српске државности положила животе својих најбољих синова, свештеника и духовника и уложила велики напор у просвећивању, моралном, духовном и културном препороду свог народа. Притом, прота Јован Павловић и све генерације свештенства његове епохе, нису имали никаквих теократских претензија нити амбиција. Успомена на Проту Јована Павловића трајно је присутна у животу цркве у Шапцу и широм Шабацке епархије. Најновије уређење шабачке порте је омаж данашње генерације шабацког свештенства и народа своме великом претходнику. Имајући у виду чињеницу да је Прота био неуморни културни прегалац, цео западни део порте, према његовој кући претворен је у културно-меморијални комплекс. Библиотека и мултимедијална учионица у црквеном дому у порти носи Протино име. Може се рећи да је Прота Јован Павловић својим животом и радом у потпуности остварио идеалан лик православног свештеника, духовника и народног пастира. Нјегова личност и дело представљају неисцрпна надахнућа за данашње и будуће генерације свештенства Града Шапца и целе Шабацке епархије””, објашњава др Љубомир Ранковић.

Протина кућа у Масариковој број 3, (Фото: Ј. Губелић)

Прота Јован Павловић у Шапцу је сазидао кућу 1846. године за своје потребе. Налази се у улици Масарикова бр. 3. После 1863. године, протина удовица кућу продаје и она до данас мења више власника. Протина кућа је изразит пример профане балканске архитектуре и као таква се сачувала као једини преостали пример у граду. Објекат има благо издужену правоугаону основу са улазом на бочној фасади. Улична фасада има на спратном делу низ од три прозорска отвора која су међусобно одвојена наглашеним, једноставним пиластрима. Кров је благог пада, са ћерамидом као покривачем.

Прота је сахрањен поред шабачке цркве

Прота Јован Павловић умро је 24. априла 1861. године у Шапцу. Сахрањен је поред шабачке цркве. На плочи је написан епитаф који је сам саставио “Рађамо се да мремо, а умиремо да би живели вечно са чашћу или бесчастјем”.

Из серијала “Знаменитих траг”. Пројекат је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарство културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Свидео вам се текст?
Поделите текст са пријатељима