Distrikt
Zanimljivosti

Rabadžijskim sokakom

Sa razvojem Šapca, ogroman broj komfornih porodičnih kuća gradi se kako u samom gradu, tako i na dotadašnjoj periferiji Trijangli, Kasarskim i Šipurskim livadama, Letnjikovcu. Naselja koja su do tada fizički bila odvojena od Šapca po nekoliko kilometara sada počinju da se spajaju sa gradom kao što je slučaj sa Dumačom, Pocerskim Pričinovićem, Jevremovcem, Bogosavcem, Majurom itd. Na mestu kuća poznatih Šapčana, niču prave urbane četvrti. Tako je nastao i poznati Mazin blok.

Šabački Rabadžiluk nekada (Foto: privatna arhiva)

U ovoj staroj trošnoj kući, podignutoj 1860. godine, na uglu ulica Vlade Jovanovića i Vojvode Mišića (na snimku je deo koji je pripadao ulici Vlade Jovanovića) nalazila su se četiri stana. U dvorišnom delu je bila još jedna manja zgrada sa dve prostorije, a na prostoru koji je pripadao ulici Vojvode Mišića, sve do zgrade Gimnazije, takođe se nalazila jedna manja zgrada sa dva stana. Do zgrade sa snimka nalazila se jedna solidnija kuća u privatnom vlasništvu. Sve ove zgrade porušene su krajem 1967. godine da bi ustupile mesto četvorospratnici sa tri lokala u prizemlju i 66 komfornih stanova, koji su useljeni u decembru 1969. godine.
Fotografiju kuće poslao je lokalnom listu „Glas Podrinja“ Novak Marinković, a objavljena je 15. jula 1982. godine.

O sećanjima na detinjstvo u šabačkom Rabadžiluku (ulici Vlade Jovanovića) jako lepo je govorila Mirjana Vrbić, sestričina dr Mitre Mihailović, jer su roditelji dr Mitre, Filip i Angelina Mihailović bili vlasnici kuće od 1908. do posle Prvog svetskog rata, kada su kupili drugu kuću u ulici Vlade Jovanovića broj 19.

 

Kuća Luke Mitrovića 1965. godine (Foto: privatna arhiva)

Sa prašinom i blatom borili su se građani ove ulice i posle Drugog svetskog rata, sve do proslave dvadesetogodišnjice narodne revolucije, avgusta 1961. godine, kada Rabadžiluk dobija novi izgled. Tada je sitnu kocku zamenio je asfalt, ali novi asfaltni kolovz i trotoare sa behaton pločama dobija tek 2012. godine.

Najlepša ulica u Rabadžijskoj ulici koja ima posebnu vrednost za arhitektonsko nasleđe grada, izgrađena u eklektičkom stilu  jeste kuća na uglu ulica Vojvode Mišić i Vlade Jovanovića, koju je početkom 20. veka podigao bogati preduzimač Luka Mitrov Mitrović.

Mazin blok danas (Foto: J. Gubelić)

Danas je ovaj deo grada urbanizovan. U blizini se nalazi nekoliko zgrada u okviru poznatog „Mazinog bloka“. Blok je okružen bankama i apotekama, a iz ovog dela grada lako se stiže u sam centar.

Rabadžijski šor dobio je naziv po rabadžijama, kočijašima, što je bilo popularno zanimanje s kraja 19. i sve do pojave modernih prevoznih sredstava. Njihov zanat odvijao se na ulicama i putevima, vukli su šoder, pesak, cement, gvožđe, kocku za puteve, u gradove rakiju, suve šljive, vozili su teške i raznovrsne tovare, sve dok ih vlasti nisu ograničile posle Prvog svetskog rata, kada se Šabac teško oporavljao. Sa namerom da se kaldrma sačuva od kvara, Opštinski sud je zabranio teške tovare. Sa ciljem da se zaštite od vlasti, osnovali su udruženje, a sedište im je bilo u kafani „Hajduk Veljko“ na Bairu. Za vreme Drugog svetskog rata prevozili su robu i ranjenike. Od velike su pomoći bili narodu. Danas ih više nema.

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *