Distrikt
Društvo

PRE 110 GODINA ŠAPČANI NA ULICAMA UGLEDALI AUTOMOBIL! „ĐAVOLSKO VOZILO“ IZAZIVALO STRAH, SMEH I ČUĐENJE

Davne 1922. godine u Šabačkom glasniku pojavio se protestni članak kako automobili jure po gradu „najvećom brzinom“, pa stoga bi „opština trebalo da istakne table na kojima se zabranjuje brza vožnja“. Verovatno da je automobil u Šapcu postao omiljeni prevoz, jer još na početku 1924. Branko Stojanović preko Šabačkog glasnika nudi svoje taksi usluge, a kasnijih godina bilo je i drugih taksista.

Prvi automobil u Kraljevini Srbiji – Neselsdorf (danas Tatra) tip B od 12KS proizvodio se 1902-1904 (Auto:r: Gwafton)

Prvi automobil u Kraljevinu Srbiju došao je 1903. godine, u Beograd. Kupio ga je trgovac i rentijer Boža Radulović, u jednoj fabrici u Austriji (po nekim izvorima u Češkoj). Vozilo Neselsdorf (danas Tatra) tip B u Beograd stiglo je 3. aprila 1903. godine, vozom i sa fabričkim šoferom. Gazda Boža ga nikada nije vozio, već je kao šofera angažovao izvesnog Sretu Kostića, koji je tako postao prvi vozač u Srbiji.

Godinama kasnije na ulicama grada retko se mogao videti automobil (Foto: Narodni muzej Šabac)

Direktor i vlasnik Muzeja automobila u Beogradu, Bratislav Petković, u jednom intervjuu NIN-u, govorio je o prvom automobilu koji je 3. aprila 1903. godine, vozom iz Beča, stigao u Srbiju, a onda rekao da automobile u Srbiji nisu uvek kupovili najbogatiji. U Šapcu su, naveo je primer, prve automobile kupili krojač Sveta Kupka i vinarski trgovac Sreten Tucaković. To i ne čudi poznavaoce prilika sa ovog područja, jer je Šabac tada bio grad na granici i da su i šabačke zanatlije i šabački trgovci bili bogati, a neki i veoma bogati. Ali, to je mali privid u odnosu na šabačku štampu, koja je objavila da je prvi automobil  u Šapcu vozio Karlo Kupka.

Auto iz 1911. godine (Foto: privatna arhiva)

„Glas Podrinja“ u januaru 1960. godine piše da je Kupka „došao na čudnu ideju da nabavi automobil“ i  1909. godine na šabačkoj glavnoj ulici napravio „čitavu senzaciju“, koju je ovako opisao:
„Sedeo je visoko uzdignute glave, u kariranom kaputu i kačketu za volanom dugačkog crvenog automobila sa punjenim gumama. Automobil se tresao, izbacivao oblak dima iz auspuha, ali i išao. Čitav se tadašnji Šabac slegao na ulice. Neki su se smejali, neki čudom čudili. Starije žene su se krstile i plašile da zbog đavolskog vozila, Šabac ne potuče grad i ne zadesi ga kakva nesreća. To je bilo prvog dana. A drugog, već se nije niko čudio, već su počeli da niču i šaljivi stihovi na Kupkin račun. Deca i šegrti trčali su za automobilom i vikali:
„Karlo Kupka
trese se do pupka…“

Vozilo koje je izazivalo i strah i smeh . Iz albuma porodice Gačić (Foto: Narodni muzej Šabac)

Počeo je Veliki rat u kojem se izgubio trag auta, krojačka radnja Karl Kupke je srušena ali je neki od sinova preživeo, jer je 1922. godine kratko vreme držao bioskop i jednom prilikom iz Beograda doveo snimatelja, da snima pijačni dan u Šapcu.

Zaprežna kola dugo su bila najčešće prevozno sredstvo (Foto: Međuopštinski istorijski arhiv)

Automobil marke ,,Monen Gojzi,, stigao je u Šabac 1923. godine, a kupili su ga bogati Kurtovići, na izložbi u Parizu. Bio je to dvosed koji je kasnije kupio šabački frizer Mile Maksimović. Ličio je na dečji, ali je trošio samo pet litara benzina, razvijao brzinu i do 70 km na sat, a vlasnik ga je vozio do Novog Sada i Beograda.

Oglas za izlet automobilom (Foto. Biblioteka šabačka)

Interesantan je oglas koji se pojavio u Šabačkom glasniku 1924. godine. Naime, Uprava društva za očuvanje narodnog zdravlja priređivaće odsad sveke nedelje izlete u Letnjikovac automobilom. Cena za odlazak i povratak 10 dinara od osobe. Automobil će stajati pred sudom Opštine šabačke na Velikoj pijaci i odlazak je određen u tri puta, u 3, 4 i 5 po podne. Povratak u Letljikovac u 6, 7 i 8 sati uveče.  Ako se ukaže potreba i broj izletnika bude veći, moći će automobil i češće da krene.

Oglas za taksi vozila (Foto: Biblioteka šabačka)

Dve godine kasnije, kako piše Šabački glasnik, pojavljuju se i oglasi za taksiste koji nude vožnju po varoši i van nje. Oglas je dao Nikola Zubdževski, u to doba poznati gvožđar i trgovac. On kaže da mu je to sporedni posao, pa je moguća i pogodba.

Poštanski auto u Šapcu 1930. godine (Foto: Međuopštinski istorijski arhiv)

Tokom 1928. godine održana su dva auto-kursa za obuku vozača, sa praktičnim i teorijskim delom. To potvrđuje da je u Šapcu bilo više automobila, mada je teško reći koliko i u kom vremenu. Prvo vozilo Opština Šabac dobila je od Nemačke kao deo ratne odštete, a u ovom gradu već 1930. na ulicama se moglo videti poštansko vozilo.

Prva vozila na ulicama Beograda (Foto : Narodni muzej Šabac)

Kako je Šabac imao stalno poteškoća sa prevozom putnika sa Save, često se i pešice noću dolazilo u grad, pa je Šabački glasnik predložio: „Hvala Bogu, kod nas ima skoro 100 auta i bar pedeset fijakera, ali nema nikoga da napiše raspored i odredi ko ima da dežura kad voz dođe“, pa produžava: Stranci će pričati da je Šabac usred Afrike.“ Verovatno bi navedene brojke o automobilima i fijakerima trebalo prepoloviti, ali je za ondašnje vreme i prilike u našoj zemlji ipak bio popriličan broj.

Izvor:
Godišnjak 17, Međuopštinski istorijski arhiv
Dragan Petrović – Izložba: Točkovi na šabačkoj kaldrmi
Stana Munjić – Nesrećni bogataši – Glas Podrinja
Vikipedija

Iz serijala „ŠABAC – OD MALOG PARIZA DO ČIVIJAŠKE REPUBLIKE“. Projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Šapca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Svideo vam se tekst?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *