Дистрикт
Друштво

ОСМЕХ ПЕВАЧА НА УЛАЗУ У ОМИЉЕНИ ФУДБАЛСКИ КЛУБ ЗА НЕЗАБОРАВ

Први дани након певачевог трагичног одласка протичу у знаку захвалности за његово животно дело. Најпре су становници Улице Авде Карабеговић у Мали, у којој je Шабан одрастао, покренули петицију да улица понесе његово име, а затим је Шабац добио први мурал са његовим ликом, чиме ће певач заувек постати део једне урбане легенде града.

Круна, лопта и ноте, обележја краља народне музике

Певачев насмејани портрет, јер тако ћемо га сви памтити захваљујући раду уметника Ђурађа Стевановића, аутора бројних визуелних композиција у граду, стајаће на улазу у стадион Борца, Шабановог омиљеног фудбалског клуба у срцу Мале.

Наочиглед свих његова слава трајаће вечно

Уметник је желео да на свој начин ода почаст надалеко цењеном земљаку.
– То ми је било једино логично. С обзиром на то да се овим бавим, а да је он стварно велики Шапчанин, ово је природна ствар. Нисам ни размишљао, ни планирао, него када сам чуо вест, само сам прокоментарисао другарима да морам да га нацртам – прича мастер монументалног сликарства.

Шабачки уметник у част земљака

Иако у старту нису били упознати са новим бојама на огради свог клуба, сазнавши за догађања о којима прича цела Србија, челници ФК „Борац“ били су више него захвални.
– Када сам дошао јуче, покушао сам да се јавим некоме у клубу, међутим, никог није било, тако да сам сам кренуо да радим. А данас кад су видели захвалили су ми се. Било им је изузетно драго, у шта нисам ни сумњао, јер ипак је он велики и признати члан њиховог клуба – каже.

Са Мићом Николићем у ФК „Борац“

Круна, ноте и лопта, обележја краља народне музике, убудуће ће стајати на улазу у стадион клуба, чији је почасни председник био годинама уназад.
– Мени је идеја да Шабан живи и зато је слика у колору, није умрлица. Убацио сам мало руменила и дао боју очима, кошуља је шарена. Ту је његов портрет, круна јер је краљ народне музике, лопта зато што је волео фудбал, и зато што је играо у овом клубу – објашњава Стевановић, који је до сада у оквиру бројних групних пројеката успео да оживи зидове многих градских објеката и уличних пасажа. Поред мурала на огради Мачвиног стадиона, пролаза у главној улици осликаног у част Миомира Грујића Флеке, као и неколико сликовних порука на зидовима школа и културних институција, муралом посвећеним Шабану Шаулићу најбоље је приказао значај ове уличне уметности.

На улазу у стадион стајаће Шабанов осмех

Шабан је као дете у млађим категоријама Мачве почео да тренира фудбал, али је, на радост љубитеља народне музике, због певања напустио каријеру спортисте. За Борац, махалски клуб је играо повремено, али увек му се враћао.
– Након Мачве играо је кратко за некадашњи лознички Полет, али за Борац је био највише везан. Помагао га је на свој начин када је постао звезда. Биле су чувене Борчеве забаве осамдесетих година у великој црвеној сали Хотела „Слобода“. То су незаборавни догађаји. Шабан је певао, а доводио је и колеге да помажу – Снежана Ђуришић, Зорица Брунцлик, Мира Шкорић, Верица Шерифовић, Мића Николић, док је био жив. То је био начин да се помогне клуб који је срце шабачке Мале – са сетом говори Шабанов пријатељ и фудбалски колега Аљо Сакић.

Свидео вам се текст?
Поделите текст са пријатељима

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *