Дистрикт
У покрету

Неустрашиви Шапчанин који ослобађа страха од летења

Више од две деценије искуства у падобранству и роњењу, преко 4.500 падобранских скокова и више од 3.000 сати проведених под водом, бившег припадника чувене 63. Падобранске бригаде, Шапчанина Михаила Матића винуло је у сам врх професионалаца у овим спортовима. У његовим рукама сигурни су сви који се одлуче да осете чари ових спортова. То је доказао и у Америци где је основао Компанију “Еxтреме спортс УСА”, где је обуку прошло стотине падобранаца и ронилаца.

Врсни зналац падобранства (Фото: приватна архива)

Сваког лета, када из Америке дође на одмор, у родном Шапцу његова Спортска организација “Српски витезови“ на стотине полазника учи да савладају вештине роњења и осете лепоту падобранског скока. Тако ће бити и ове године.
„Само падобранци знају зашто птице певају, а ја сам то осетио више од 4.000 пута. Пуне две деценије падобранство ми је професија, али и данас сваки скок подједнако ми је узбудљив. Летети небом је неописив осећај. То не могу ни са чим да упоредим. Ја роним, возим мотор, скијам, волим спортске аутомобиле, али скок падобраном је посебан доживљај. На земљи можда јесте сигурније, али је изнад земље неупоредиво лепше“, објашњава Михаило.

У небеским висинама (Фото: приватна архива)

Све је почело 1994. година, када је са 17 година, у Суботици, скочио са висине од 800 метара.
„Сећам се као сада. Био је 20. август. Од мене, чини ми се, нико није био срећнији. После тог скока, знао сам да ћу скакати цео живот. Пошто нисам био пунолетан, родитељи су морали да потпишу сагласност. Сећам се да су негодовали, али су на крају рекли – Иди и скачи“, прича Михаило.
Уследио је одлазак у војску, наравно у нишку 63. Падобранску бригаду. Пар година касније желео је да искуси како је под водом. Када је савладао роњење, своје вештине је усавршавао тако да данас као инструктор обучава и друге. Тај посао радио је у Америци.
„У Америци те не питају да ли си Србин, које си нације и одакле долазиш, већ шта знаш да радиш. Они те гледају као падобранца. Једноствно, ако си довољно добар, нема дилеме да ће те примити у клуб. Код њих овај посао раде бивши Маринци, Зелене беретке, Морнаричке фоке и њихова бивша војска. Ја сам прво радио на аеродрому као камерман, а онда сам постао члан Америчког падобранског тима „Фастраx“. Тамо смо обучавали падобранце и изводили тандем скокове“, прича Михаило.

Слободан пад (Фото: приватна архива)

Дневно је могао да „скочи“ и 10 пута. Некада сам, а некада носећи на својим грудима оне који желе да доживе јединствен адреналински изазов или тај тренутак добију забележен у форми фотографија или снимка.
После 4.250 скокова, висиномер скоро не гледа, јер сам зна када је време да отвори падобран. Не размишља да ли ће се падобран отворити, јер зна да све зависи од тога колико је прибран.
„Ја сам гледао смрт из ваздуха. Гледао сам како су се људи повређивали. Једном приликом човек који је био са мном у авиону, настрадао је. Али, ми знамо да су те грешке углавном људске и да све зависи од нас. Падобрани су данас модерни и безбедни и мале су шансе да се нешто лоше деси, посебно у слободном паду. Једино ако се сударе падобранци у ваздуху, или пак приликом приземљења“, објашњава Матић.

Детаљи падобранског скока (Фото: приватна архива)

Овај неустрашиви Шапчанин, у тиму са четири Американца, са 2.100 метара спустио је заставу љубичасте боје, површине 1.800 метара квадратних, придужујући се тако акцији борбе против рака.
Једини је инструктор у ваздушном тунелу са простора бивше Југославије.  Пре него што је отишао у Америку, радио је на нафтним платформама у Кини, Индији, Сингапуру и Казахстану. Воли и једно и друго, подједнако, и учи друге да воле ове спортове.
Михаило признаје да су жене храбрије, док мушкарци чешће упадају у панику. Али, има и оних који у последњем тренутку одустану.
„Било је ситуација да одустану баш када треба да искоче из авиона. Више сам панике видео код мушкараца и непредвиђених реакција. Жене слушају шта им се говори и то дословце примењују. Оне су боље ученице“, прича кроз смех.

Михаило Матић (Фото: приватна архива)

Авиону је потребно петнаестак минута да се попне на безбедних три километра изнад земљине површине. За слободан пад од 45 секунди, брзином од невероватних 200 км/х се живи. На висини од 1.500 метара отвори се падобран тежак 20 килограма, а онда се до земље лети још пар минута. Уз професионалца, какав је наш саговорник, доскок је лаган а приземљење доживљај.
Иако је наизглед исто, сваки пут је другачије. Тако је када се ради посао који се воли. Ипак, све то има своју цену.
„Тандем скок у Америци је 200 долара. Са видеом и фотографијама кошта 300 долара. Чињеница да падобран који носи две особе кошта девет хиљада долара, мислим да скок није скуп. Ја имам потребну опрему, неколико комбинезона и камера, три кациге, фото апарат.“
За искусног тандем-инструктора, инструктора падобранства и сниматеља скокова у ваздуху, нема препрека, иако, како и сам истиче, сваки скок носи одређени ризик.
„Дешавало се да у процесу отварања главног падобрана размишљам да ли да одбацујем главну куполу и да отварам резервни падобран. То се догађало и током тандема. Међутим, никада није било потребе за тим. Једноставно, све се реши. За то је важно искуство, психо-физичка спремност и прибраност. У ваздуху време брзо лети. Нарочито када падате великом брзином“, објашњава искусни падобранац.

Обука роњења (Фото: приватна архива)

У Америци има своју фирму која се бави обуком падобранаца и ронилаца и заступник је дилерске опреме за ове спортове, а у Србији је пре две деценије основао спортску организацију „Српски витезови“ Шабац. Током боравка у Шапцу организује обуку роњења на шабачком градском базену.
У Шапцу је скочио неколико пута – током коњичких трка Меморијал краља Александра, Трке града Шапца и за Малу Госпојину.
Био је у више од 40 америчких држава. Недавно је и званично постао Американац, али наставља да живи свој српски сан.
Како изгледа падобрански скок:
У слободном паду 2 АФФ инструктора држе ученика за ножне обухвате падобрана и за хватаче на рукавима комбинезона, при чему ученик показује одређене вештине, које се траже од њега.
Пошто ученик носи свој падобран, он мора да буде обучен за принудне процедуре у авиону, у случају отказа главног падобрана и евентуалних проблема при приземљењу.
АФФ обука се састоји од 4-5 сати теоријске обуке на земљи и 7 нивоа у слободном паду, који се евентуално могу поновити, ако ученик не задовољи критеријуме. По завршетку лекарског прегледа и теоријског дела наставе, ученик може скочити свој први скок исти дан.
Ученик може да прође и кроз СТП – студент тандем прогрессион обуку, нови начин АФФ обуке, где ученик скаче два тандем скока са инструктором и при том увежбава одређене радње, у слободном паду и под куполом тандем падобрана, а онда скаче, са једним инструктором, јос шест нивоа АФФ-а.
Овакав начин обуке је подједнако ефикасан, али знатно смањује трошкове, јер ученик завршава комплетну АФФ обуку, само са једним инструктором.

Испред тунела (Фото: приватна архива)

Тандем скокови:
Тандем скокови (Тандем скyдивинг) је врста падобранства где је ученик падобранац – тандем путник, повезан посебним системом веза за тандем инструктора. Инструктор користи тандем падобран, дизајниран за овакву врсту скокова, довољно велики да носи две особе и притом безбедно изведе скок и без проблема спусти на земљу. Тандем путнику – ученику је потребна кратка припрема пре скока која траје 15-ак минута. Ученик мора имати најмање 18 година и не више од 100 кг.
Тандем скокови су веома популаран начин увођења нових почетника у спортско падобранство и један од најлепших адреналинских спортова за оне који то желе само једном или више пута да пробају.
Опрема и падобрани су толико узнапредовали да се слободно може рећи да су шансе врло мале да се нешто лоше деси!
После кратке припреме на земљи, кандидат је спреман за 20 минутни лет и тандем скок, који увек остаје као један од најлепших и најупечатљивијих догађаја у животу.
Скаче се са висине од 3000м до 4000м из авиона или хеликоптера! Брзина тела у слободном паду је око 200км/х, а слободан пад траје око 45 секунди до отварања падобрана.
Падобран се отвара на висини од 1500м, а онда предстоји још 4-5 минута лета под куполом отвореног падобрана и погледа који оставља без даха.

Обука у туналу (Фото. приватна архива)

Курсеви роњења:
Ронилачка секција у  Српским витезовима постоји дуги низ година, а обуку је успешно завршило на стотине почетника, од обичних цивила, па до војних лица, ватрогасаца и полицајаца.
Један од ретких клубова, на нашим просторима, који се може похвалити са великим бројем почетника и стотинама сати проведених под водом, без инцидента.
Основна обука траје од 5 до 7 дана, која почиње на базену, а по усавршавању основних радњи (пражњење маске, братско дисање, опремање и распремање под водом) и не толико обимне теоријске наставе, почетници су спремни за свој први зарон у отвореној води (реци, језеру, мору).
По завршетку курса полазници добијају своје прво звање – младји ронилац П1*
Српски витезови организују одласке и обуку у симулаторима летења – ваздушним тунелима на неколико локација у Европи, Русији и Америци.

 

Свидео вам се текст?
Поделите текст са пријатељима

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *