Distrikt
Kultura

(Ne)čitanje je neproverena glasina! Šapčanin za knjige dao celu platu

Pitate se „Ko još u Šapcu čita?! Odlično pitanje bespotrebno negativne  konotacije.  Prema rečima Tamare Jurišić iz Delfija, najveće knjižare u gradu, Šapčani ruše predrasude o nečitanju. Ona kaže da naši sugrađani ne samo da čitaju knjige, nego su spremni da za njih izdvoje jednu prosečnu mesečnu platu. Čitaju se svi žanrovi, od takozvanih ljubića, trilera, fantastike, popularne psihologije, do stripova i ozbiljne naučne literature. Interesantno je i da su građani uveliko ustanovili naviku da jedni drugima poklanjaju knjige za rođendane, praznike, pa čak, pomalo neočekivano, i za krsnu slavu. Za neke su knjige možda luksuz, za one druge, nasušna potreba.

Čitanje je u modi

Mit o nečitanju

Često možemo čuti da se u Srbiji, a posebno u manjim sredinama, nedovoljno ili uopšte ne čita. Razlozi su brojni. Mahom se to povezuje sa nedovoljno visokim standardom, nedostatkom vremena za čitanje, ili jednostavno, neposedovanjem čitalačke kulture. Međutim, oni koji su zaduženi za prodaju knjiga tvrde da situacija nije nimalo zabrinjavajuća.
Tamara Jurišić iz Delfija kaže da je i sama bila sumnjičava po otvaranju knjižare upravo zbog sličnih predrasuda. „Prvo pitanje koje ljudi postave kada čuju gde radim je – Ko još čita u Šapcu? Međutim, kod nas dolaze sve generacije, od roditelja koji nabavljaju knjižice za decu već od rođenja, pa do ljudi u poznim godinama“, kaže Tamara i ističe da joj je posebno drago da vidi dečake i devojčice osnovnoškolskog uzrasta, sa već izgrađen čitalačkim ukusom, koji odvajaju sopstveni džeparac ili pregovaraju sa roditeljima oko kupovine omiljenih naslova. Knjižaru posećuju i ljudi iz okolnih sela, imaju kupce iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije. „Uvek se traži taj neki naslov koji će otići u Francusku, Nemačku, Ameriku“, navodi Tamara.

U knjižari Delfi knjiga se podrazumeva

Neredak je slučaj da Šapčani krenu po uobičajen poklon za određenu priliku, bilo da je to piće, cveće, ili neki predmet, a završe sa knjigom u ruci. Već je postalo pravilo da jedni drugima za Novu godinu, Dan zaljubljenih, 8. mart, rođendane, pa i slave poklanjaju knjige. Pri izboru literature imaju i stručnu pomoć.
„Ljudi na početku nisu znali da im mi možemo pomoći pri izboru knjige, ali  sada sve češće i slobodnije pitaju za preporuke. S druge strane ima onih koji tačno znaju šta žele i za sebe i za poklon. Ljubitelji fantastike i stripova, na primer, znaju sve serijale napamet, to su nam najsamouvereniji kupci, kroz smeh priča Tamara i ističe da svakodnevno dobijaju porudžbine i za naslove kojih nema u knjižari, što je pokazatelj velikog interesovanja.

Spremni da za knjige daju i celu platu

Knjižarski lanci ustanovili su manifestaciju koja se održava dva puta godišnje, u decembru i junu, kada su knjige na znatnim popustima, a Noć ili Praznik knjige, kako je neki nazivaju, privlači veliki broj ljubitelja literature, za šta se spremaju mesecima unapred.
„Kupci Noć knjige koriste da nabave veći broj naslova po pristupačnijim cenama, i možemo slobodno reći da dođu sa pozamašnim spiskovima. Neverovatan je osećaj kada vidite gužvu u knjižari kao na čuvenim rasprodajama u tržnim centrima“.
Iako se knjige više ne prodaju na metar, kao u zlatno doba izdavaštva, postoje knjigoljupci koji bez obzira na zaradu nađu način da dođu do svoje omiljene umetnosti, bilo da je u pitanju kupovina čekovima, na rate, u gotovini. Ima onih koji su spremni da za svoju pasiju izdvoje jednu prosečnu zaradu.
„Za proteklu Noć knjige jedan mladić potrošio je čak 30.000 dinara. Nekoliko njegovih prijatelja pomagalo mu je da odnese kese pune Pekićevih romana, trilera, fantastike.To apsolutno ruši predrasude da mladi ne čitaju. Imamo kupca koji, recimo, svakog meseca kod nas ostavi nekoliko čekova.“

Kniga je uvek odličan poklon

U gradu na Savi oduvek negovana  čitalačka kultura

Grad na Savi svoju čitalačku tradiciju započinje davne 1847. godine u Čitalištu šabačkom, improvizovanoj čitaonici u kafani na Bairu i prvom stecištu knjiga iz ličnih biblioteka uglednih Šapčana. U više od 170 godina trajanja šabačkog bibliotekarstva stalo je mnogo vrednih, ali i nemilih događaja – godine 1914. Izgoreo je sav bibliotečki fond. Danas se Šapčani mogu pohvaliti zavidinim fondom, smeštenim u jedno od najlepših zdanja u gradu – Vladičanski dvor, sa njegovim modernim dodatkom Aneksom. Osim biblioteke, gde građani mogu doći do najraznovrsnijih izdanja beletristike i stručne, naučne literature, u gradu postoji i nekoliko knjižara, a neretka pojava su i ulični sajmovi knjiga. Sve ovo nas navodi da zaključimo da naši sugrađani i te kako umeju da uživaju u umetnosti pisane reči.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *