Богојављенска водица сматра се светом, посебном и лековитом водом. Никада се не квари. Њена је особина да годинама остаје свежа, укусна, освећена и лековита. Ма колико је дуго чували, она не губи своју освећујућу благодат нити постаје подложна кварењу. Света Водица – Богојављенска, чува у сваком дому преко целе године као велика светиња, а користи се само у великој нужди (болести, узнемиравање од стране злих духова). Због своје моћи назива се и “Жива и вода од Бога”.
Ред за Божју водицу
Иако су многи покушали да објасне због чега се ова вода не квари, наводећи да је “главни кривац” босиљак који има антибактеријско својство (есенцијална уља босиљка (Оцинум басилицум) имају анти-микробно дејство, чак и мале дозе су довољне да зауставе развој великог броја гљивица), или бакарна посуда за коју су Аyурведски текстови препоручули пијење воде чуване у посудама од бакра, јер се верује да бакар има антимикробна, антиоксидативна, антиканцерогена и противупална својства, није откривен прави разлог некварљивости. Обе ове теорије нису нашле утемељење и убрзо су “пале у воду”. Наиме, ова вода често се узима из пластичних или челичних цистерни, а не из бакарних у којима се чувала пре више од пола века. Затим, не користи се велика количина босиљка која би могла да заштити ту количину воде од микроба. Па у чему је онда њена моћ, дилема је за многе, осим за вернике.
О значају Богојављенске воде, овако је говорио свети Николај Велимировић:
“Богојављенска вода дивна је потврда православне вере. Њена је особина да годинама остаје свежа, укусна, освећена и лековита. Одавно се чува обичај да се ова водица чува у нарочитом судићу целе године, јер она помаже у свакој болести и кад мала деца имају страх ноћу, и кад човеку нагло позли и кад му храна не прија и кад не може да подноси болове у болести и кад му се смућују помисли и не зна како једну ствар да реши – и уопште, многобројни су прилике у животу и тешкоће кад се Богојављенска водица са вером употреби и стварно користи.
Вода која нема рок трајања
На сам дан Богојављења црква дозвољава да се том водицом кропе све одаје и сваки кутак и да сва чељад шију колико ко хоће. Али, у свима другим данима године, Богојављенском водицом, не сме ништа другим данима у години да се кропи, сем да се пије у болести. А здрави ако желе, морају који дан постити, па ту водицу узети ујутру.
Македонији и данас многи ништа не једу прва два дана Великог Поста, па трећег дана окусе ту воду у знак велике светиње. У нашем народу од давнина поштује се Богојављенска водица. У 14. веку, за време цара Душана и кнеза Лазара, оним људима којим није дозвољено да се причесте због неког великог греха, дозвољено им је да посте и окусе Богојављенске водице.
Свака кућа, на дан Богојављења, кад свештеник свети воду, треба да узме у нарочит суд и да се чува преко целе године.”
