Žene u manjim opšinama u Srbiji, nažalost, nemaju sve ono što i žene u gradu. U nedostatku društvenih, kulturnih i rekreativnih okupljanja dame teže drugačijem životu u urbanim mestima ili se mire sa datom situacijom. Kako preseljenje u veliki grad nije jedino rešenje, važno je pronaći način da se i seoske i prigradske sredine aktiviraju na ovom planu.
Odgovor na ovaj problem pokušavaju da daju žene Opštine Bogatić okupljenje u Uduženju “Joga centar Bogatić” koje se bavi unapređenjem i promocijom zdravlja, znanja, sporta i kulture. Za početak krenule su sa jogom, koju su, i pored brojnih predrasuda, žene rado prihvatile. Ovog leta one su imale vremena za rekreaciju u prirodi, razmenu mišljenja, brigu za sopstveno zdravlje i život najmlađih.
U njihovom fokusu su žene i deca (Foto: J. Gubelić)
“Godinama unazad radimo promociju zdravlja i sporta. Bavimo se edukacijom i roditelja i dece. Tu su se pojavile i majke kao aktivni članovi. Prepoznali smo da je problem u ruralnim sredinama ugroženost žena u postgenerativnom periodu i trećem dobu. Radimo periodično i sa njima, kaže Sanja Davidović, sertifikovana instruktorka Joga centra u Bogatiću.
Tako pokazuju da im je dostupno mnogo toga što i ženama u gradu. Sve drugo, po mišljenju psihologa Snežane Laslo zavisi isključivo od njih.
“U potpunosti je tačna poslovica koja kaže da na ženi leže tri stuba kuće, a na muškarcu jedan. Mi to sve osećamo na svojim plećima jer od nas zavisi kako će se muškarci i ostali članovi domaćinstva prema nama postaviti. Ako mi umemo sebe da cenimo, onda ćemo to umeti i drugima da nametnemo ”, objašnjava Snežana.
Opuštanje u prirodi često je nezamislivo u gradu (Foto: J. Gubelić)
To mišljenje deli i Nadežda Mandić, mlada farmaceutkinja, koja za sebe kaže da se tek pridružila svetu odraslih.
“Moje viđenje položaja žena u društvu, jeste da prvenstveno od žene zavisi kako će se postaviti u celoj situaciji, koliko će se boriti i poštovati sebe i svoje potrebe”, kaže Nadežda.
Ekonomska nezavisnost jedan je od faktora koji umnogome pomaže ženama da se izbore za svoju slobodu i učešće u drugim aktivnostima van kuće. One mnogo lakše prepoznaju, ali i zadovoljavaju svoje potrebe.
Udružene, žene su jedne drugima podrška (Foto: J. Gubelić)
“Mnogo zavisi od toga koliko je žena finansijski samostalna i koliko može da se izbori u porodici za svoj status. Mnogo žena ne poznaje svoje želje i potrebe, nego žive po obrascu kuće u koju su se udale”, napominje instruktorka.
Na putu do ravnopravnosti brojne su prepreke, posebno u ruralnim krajevima, a snaga da se prevaziđu nalazi se u muškarcima i ženama, ravnopravno.
“Sve moje drugarice su zaposlene, ravnopravne u odlučivanju, ali ekonomski nezavisne, što svakako daje vetar u leđa, zaključuje Slavica Damnjanović, fizioterapeut i jedna od članica Udruženja. Ona dodaje da su nezaobilazne aktivnosti nje i njenih saradnica druženja i putovanja vikendom, i da na najbolji mogući način koriste sve slobodno vreme kojim raspolažu.
Rekreacija za decu (Foto: J. Gubelić)
Ipak, ono što ima Mačvanska ravnica, teško se može zameniti bilo čime, tako da se ovde ulogama ne pridaje veliki značaj. Većina ovih žena je saglasna da je put ka ravnopravnosti proces koji teče i za koji je potrebno vreme. Važno je da imaju prava koja su mnogima uskraćena i koja im je podarila priroda, što ne bi trebalo mešati sa privilegijama. I mlade i stare, mišljenja su da porodične obaveze nije zgoreg podeliti, a da svi imaju pravo na opuštanje i rekreaciju. A život u Bogatiću, kako kažu, sve im to omogućuje.
“Sa pozicije žene i majke mislim da je Bogatić sredina bolja od gradske, u smislu pristupu zdravijoj hrani, okolini. Slobodno možemo decu uveče da pustimo samu. U stalnom smo dodiru sa zemljom i prirodom, ističe psihološkinja Snežana Laslo. Ona tvrdi da je pitanje urbanog i ruralnog samo stanje uma, što one jogom pokušavaju da dovedu u ravnotežu.
Zadovoljstvo je relativna stvar (Foto: J. Gubelić)
I na jogi i van treninga to im se i pruža, kao i društveni život, koji često ne koriste u punom kapacitetu jer cene svoju ulogu žene i majke, koje ni sa čim ne bi menjale.
Tekst je nastao u okviru projekta koji je sufinansiran iz budžeta opštine Bogatić. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
