Дистрикт
Магазин

Љубав на први мирис

Слободану Џагићу (23) у правом смислу речи “цветају руже”. Тако је већ две године. По завршетку Средње пољопривредне школе у Шапцу, смер хортикултура, одлучио је да се посвети занату за који се образовао, верујући да то може бити уносан бизнис. Искористио је идеју водиљу, комад земље свог прадеде, у селу Звезд, и данас од овог посла пристојно живи.
“Иако већ трећа генерација у мојој породици живи у граду, ја сам волео село и још као дечак замишљао сам како ћу се једног дана вратити овде, где је мој прадеда, познати калемар у Посавотамнави производио воћне саднице шљива, крушака, трешања, кајсија, дуња и ораха. Одувек сам волео да сређујем двориште, водим бригу око цвећа и биљака и интуитивно сам осећао да тако нешто може бити моје занимање. Тата је желео да наставим тапетарију, али мене је привлачио посао у природи, на отвореном”, прича Слободан, сада већ успешан ружар.

Буба окићена ружама (Фото: приватна архива)

Потврде да је ово посао за њега добијао је на сваком такмичењу. У другој години средње школе на републичком такмичењу одржаном на Светосавском сабору младих пољопривредника Србије освојио је друго место, победио на Сајму цвећа “Новосадско пролеће” а чак два пута проглашаван је победником на Фестивалу “Руже Липолиста”. По завршетку средње школе уписао је факултет, али је убрзо одлучио да се врати земљи и из ње изнедри најлепше руже. Предност је била слаба конкуренција, али и недостатак савремених засада.
“Сећам се да сам се враћао из бербе малина како бих зарадио новац за море. Комшиница, чија продица је раније гајила руже, видевши како сам изгорео од сунца, позвала ме у своје двориште и посаветовала. Објаснила ми је да може бити исплативо гајење резаних ружа. Ја сам искористио тај тренутак и подигао два пластеника знајући да само тако могу добити врхунски квалитет. Када су руже у пластенику, оне су заштићене од кише и ветра. Делују однеговано и имају дуже дршке. Та роба има свог купца и код такве производње нема великог шкарта”, објашњава.

Слободанов расадник (Фото: приватна архива)

Идеалан простор била је прадедовина. Мало имање са старом окућницом и парче сеоске земље коме је коров увелико претио са свих страна, убрзо је процветало.
“У првој години засадио сам 1.300 садница. Убрзо сам проширио, тако да сада имам 3.300 садница које режем. Почетком ове године засадио сам још 3.000 које ћу ускоро калемити, како бих догодине имао 6.300”, објашњава.
Снабдева Шабац  и Руму, а планира да прошири тржиште на Сремску Митровицу, Лозницу и Београд.

Слободанови букети (Фото: приватна архива)

“Ветар у леђа” младом ружару био је Милан Топаловић из Липолиста, искусан произвођач. У његовом ружичњаку цвета око две стотине хиљада пупољака које негује већ трећа генерација. Шест хектара обрађује за ову намену да би сваке године имао производњу. Посао леп као ружа, а трновит као њен трн, довољан је да усрећи њих, али и оне којима их продају.
„Ми добијамо доста мејлова у којима нам шаљу фотографије ружа две три године после испоруке садница. Одушевљени су и врло захвални. То је велика срећа за релативно мало новца. Једноставно, имају лепоту од маја до новембра“, каже Милан Топаловић.

Код Милана у ружичњаку (Фото: Ј. Губелић)

Главно тржиште им је Русија, где извозе половину производње. Остатак иде у бивше југословенске републике, Пољску и друге европске земље. Не пољима у овом крају има око 300 различитих сорти. Нестварних колорита руже говоре бојама, а свака од њих има одређено значење.
Црвена представља најуниверзалнији симбол љубави. Жута значи пријатељство, радост и задовољство. Розе је симбол захвалности и уважавања, а бела представља чистоту и духовност. Наранџаста ружа означава страст а љубичаста – љубав на први поглед. И тако од најсветлијих, до најтамнијих нијанси.
„Ако је црвена, и ако је још мирисна, онда је пун погодак. На другом месту по потражњи углавном су жуте. Траже се шатиране, розе, беле и друге боје. За њих је углавном потражња иста. Постоје и црне. Пупољци су црни, попут Баркароле, Шварц Мадоне и слично. Касније, када се пупољок отвори, оне су тамно кадифасто-црвене“, објашњава произвођач из Липолиста.

Липолист – село где цветају најлепше руже (Фото: Ј. Губелић)

Тешко је наћи цвет са толико  гламура или симболике као ружа. Краљица цвећа одмор је за очи, али и душу. Готово да не постоји грех који се не може искупити ружама. Некада је довољна једна, а понекад цео букет.
“Та прича са “101 ружом” код моје жене, која са мном ради у ружичњаку, не пали. Код других жена можда”, прича кроз смех Горан Мијаиловић, предсеник Удружења “Руже Липолиста” и један од произвођача ружа.
Да би се одужили ружама, у овом селу одржава се Фестивал “Руже Липолиста” који је прерастао у једну од најуспешнијих манифестација.

Свидео вам се текст?
Поделите текст са пријатељима

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *