Дистрикт
Занимљивости

КРОЈИЛИ ВИСОКУ МОДУ И ДРУШТВЕНИ ЖИВОТ ГРАДА, ПА НАКОН ТРАГЕДИЈЕ НЕСТАЛИ У ЋУТАЊУ

Трагичан крај живота Свете Купке, мужа сестре др Андре Јовановића, Данице, власника кројачке радње, хотела и бископа Париз, који је из Београда пре једног века доводио сниматеље да забележе живот у Шапцу, прекрио је важну причу о овој познатој шабачкој кројачкој породици, која је у историју града и Србије ушла куповином једног од првих аутомобила у држави.

Радња Карла, тј. Свете Купке срушена у Првом светском рату

Наиме, директор и власник Музеја аутомобила у Београду, Братислав Петковић, у једном интервјуу НИН-у, говорио је о првом аутомобилу који је 3. априла 1903. године, возом из Беча, стигао у Србију, уз напомену да аутомобиле у Србији нису увек куповали најбогатији. У Шапцу су, навео је пример, прве аутомобиле купили кројач Света Купка и винарски трговац Сретен Туцаковић. Познаваоци прилика са овог подручја знају да су шабачке занатлије и трговци били богати, неки и веома богати, будући да је Шабац био град на граници. Али, то је мали превид у односу на шабачку штампу, која је објавила да је први аутомобил у Шапцу возио Карло Купка, Светин отац.

Након стравичних разарања града 1914.

„Глас Подриња“ у јануару 1960. године пише да је Купка „дошао на чудну идеју да набави аутомобил“ и  1909. године на шабачкој главној улици направио „читаву сензацију“, коју је овако описао:
„Седео је високо уздигнуте главе, у карираном капуту и качкету за воланом дугачког црвеног аутомобила са пуњеним гумама. Аутомобил се тресао, избацивао облак дима из ауспуха, али и ишао. Читав се тадашњи Шабац слегао на улице. Неки су се смејали, неки чудом чудили. Старије жене су се крстиле и плашиле да због ђаволског возила, Шабац не потуче град и не задеси га каква несрећа. То је било првог дана. А другог, већ се није нико чудио, већ су почели да ничу и шаљиви стихови на Купкин рачун. Деца и шегрти трчали су за аутомобилом и викали:
„Карло Купка
тресе се до пупка…“

Доказ да је први ауто у Шапцу провозао Света, а не његов отац Карло

Чех Карло Купка био је један од првих мајстора кројачког заната у Шапцу, родоначелник породице која је и након његове смрти наставила да се бави овим послом у радњи у центру града под његовим именом.
Последње помињање шабачких Купки налазимо у сећању Данице Грујић, ћерке Косте Тодоровића, кројача и полиглоте, преводиоца у шабачкој тврђави приликом турске предаје града, ког је љубав задржала у Шапцу. У Даничиној изјави у„Шабачком гласнику“ из јуна 1937. године стоји:
„На месту где је данас Дом трговачке омладине отворио је кројачку радњу. Његова је огромна заслуга за стварање кројачког заната у Шапцу. У радњи је имао 12 момака, доведених из Беча. Међу овима био је и Карло Купка, отац познатог шабачког кројача Светислава Купке који је онако трагично завршио…“

Оглас у Малом журналу из 1896.

Овде видимо назнаке о занимљивој, али и трагичној причи једне велике и значајне шабачке породице. Ово је уједно било и последње помињање шабачких Купки у старој штампи, а траг им се губи и са документима страдалим са градом у Првом и у Другом светском рату.

У Масариковој улици, на месту некадашње апотеке „Бора Тирић“ налазила се породична кућа и кројачка радња Купка

Породица Карла Купке била је имућна и цењена, али се у јавности нису експонирали па је тако о њима остало веома мало података. Први налазимо у „Либералу“ од 22. септембра 1894. године, где је на првој страни објављена читуља поводом 40 дана од смрти Карла Купке.  Овај податак јасно указује да први ауто улицама Шапца није провозао Карло, него његов најстарији син Света. Наследници Карла Купке нису мењали име радње до њеног затварања 1931. године, а међу првима су схватили и значај рекламе. Још 1896. године, у београдском „Малом Журналу“, објављивали су да кројачка радња у Шапцу за израду мушких одела има једног од најбољих кројача из Берлина, а за женски крој „две најбоље и опробане снаге из Париза и Лондона“

Реклама из Шабачког гласника 1929.

Према школској документацији, Купка је имао петоро деце – најстарији је био Светислав, Војислав, Даница, Зорка и најмлађи Драгутин. Радњу са угледом и именом оца у Шапцу наследио је Светислав, а Драгутин је каријеру градио у Београду. Он је у међуратном периоду био главни међу кројачима који су диктирали мушку моду у престоници: „Главни представник енглеске елеганције био је Драгутин Купка, власник салона у Добрачиној улици бр. 9, а касније у улици кнегиње Љубице бр. 2. Код њега су ишли отменији Београђани и странци који су ту живели.“

Хотел „Париз“ био је центар друштвених збивања у граду

Велика вест из 1926. године у „Шабачком гласнику“ 11. марта гласи: „Г. Света Купка кројач купио је од г. Алексе Бајића, трговца из Београда, хотел ‚Париз’ у Шапцу са свима просторијама за 800.000 дин.“ После три недеље реновирања „Париз“ је отпочео рад, а три дана касније пише: „Г. Купка, власник Биоскопа ‚Париз’ на В. Петак доводи кино апаратера, који ће Шабац и Шапчане тада снимати за Биоскоп. Снимак ће бити са корза и код цркве.“ И заиста 1926. године Света Купка доводи сниматеље из Београда, који снимају грађане по улицама. Тако је настао филм „Кроз Шабац“.

Штампа је писала о несрећном догађају – „Време“ 1926.

Светислав Купка био је ожењен Даницом Јовановић, сестром др Андре Јовановића, са којом је у фебруару 1923. године прославио сребрну свадбу. Огласом у „Радикалу“ позвао је пријатеље на славље у свом дому поводом „25-то годишњице брачног живота“. Овај пар није имао децу, а колико је брак уистину био срећан показаће догађаји који су се приближавали.

Место где су се одржавале филмске пројекције (Извор: Википедија)

Дописник „Политике“ из Шапца, 22. октобра, послао је свом листу следећи извештај: „Јутрос се у Шапцу догодила једна крвава брачна трагедија, која је узрујала целу варош.
„Око 7 сати истрчала је из кућног дворишта Свете Купке трговца једна старија жена, која је из свег гласа викала: У помоћ! У помоћ! Газдарица уби газду! То је било довољно да свак појури да види у чему је ствар. У спаваћој соби на горњем спрату, на једном кревету лежао је сав у крви Света Купка, а на другом кревету његова жена која се превијала од болова, јер је испила већу количину сублимата.
Како се тачно одиграла ова трагедија нико не може да објасни. Ипак је највише обавештења о догађају дала служавка Купкина. Она прича да је била на бунару по воду када је из куће одјекнуо пуцањ. Када је она потрчала у кућу приметила је госпођу како стоји на вратима са револвером у руци. Узрујана госпођа Купка довикула јој је: ‚Ја убих газду!’
Када су убрзо затим дотрчали момци из радње, госпођа Купка је испијала чашу са раствореним сублиматом и одмах се стропоштала на кревет изгубивши свест. Међутим, Купка иако тешко рањен у главу, више леве обрве могао је да говори. Он је изјавио да је сам пуцао на себе.
Његово је стање безнадежно, док стање госпође Купке још није очајно сем, ако не наступе какве компликације.
Има изгледа да је узрок овој брачној трагедији љубомора…“

Политика је писала о овом догађају као последици брачне љубоморе

У архиви Шабачке обласне болнице из 1926. године чува се картон о лечењу Светислава Купке, али не и Данице која је исто вече у највећим мукама умрла у шабачкој болници. Света Купка донет је у болницу на носилима, два дана боловао и умро 24. октобра. Сахрањен је 12. октобра на Тополском (Камичком) гробљу. Даница је сахрањена уз своје родитеље Милицу и Јеврема Јовановића, на Камичком гробљу.
Рачун за болничке трошкове доноси податак да је оставинска расправа завршена 1927. године, а јуна 1928. у „Шабачком гласнику“ Драгутин Купка „извештава поштовано грађанство града Шапца и Подринског округа“ да је своју кројачку радњу из Београда преселио у Шабац „у сопствену кућу Масарикова ул. бр. 6 преко пута цркве“. У даљем тексту Драгутин пише: „Водићу радњу под фирмом Карло Купка“.

Светина жена Даница, сестра др Андре Јовановића сахрањена је на Камичком гробљу

Последњи Купка није дуго остао у Шапцу. Шабачка извозна банка купила је имање Драгутина Купке са намером да подигне „двоспратну зграду за своју употребу“, а већ у јулу срушена је кућа у Масариковој број 6.
Биле су то последње вести о породици Купка. О другој деци нема података. На Камичком гробљу, уз родитеље, почива Света Купка, али гробови нису евидентирани нити пронађени. Ћутање о Купкама после Светине смрти и име радње коју није мењао, често су правили збрку у сећањима старих Шапчана који су те приче опет чули од неких старијих суграђана.

 

Извор:
Стана Муњић – Несрећни богаташи – Глас Подриња
Википедиjа

 

 

 

 

Свидео вам се текст?
Поделите текст са пријатељима

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *