Distrikt
Kultura

Komandno mesto Stepe Stepanovića u Draginju prepušteno vremenu

Pre jednog veka Draginje je bilo poznato po Stepi Stepanoviću, komandantu Druge armije, koji je odavde rukovodio ofanzivom srpske vojske na početku Cerske bitke. Poslednje dve decenije Stepu su zasenili meštani ovog, nekada mirnog mesta, raštrkani u četiri „male“. Tačnije, njihove višespratnice koje su gradili radeći u Beču. Danas je i njih zasenilo vreme. Nisu ni nalik onima iz devedesetih, kada su prave dvorce čuvali beli lavovi i konji razigrani. Osiromašilo se. Utihnulo. Ponešto zaboravilo i zanemarilo. U tome je zaboravljen i Stepa.

Komandno mesto Stepe Stepanovića u Draginju (Foto: J. Gubelić)

Štab generala Stepanovića, koji će titulu vojvode dobiti upravo po pobedi u Cerskoj bici, nalazio se na platou uz koji je danas Osnovna škola „Mića Stranojlović” u Draginju.
U dvorištu oronulog Doma kulture nalazi se spomenik slavnom vojvodi i kamena tabla na koju je polagao mape tokom čuvene bitke. Podnožje table obraslo je u mahovinu, a dvorište u kom se igraju deca, tik uz spomenik, zaraslo je u travu. Mermerna spomen-ploča sa likom vojvode Stepe Stepanovića i sto sa kamenom pločom prepušteni su vremenu. A njegov lik, uklesan u mermeru iz kog izbija korozija, nagrizlo je vreme i nebriga. Po bočnim stranama teško se nazire natpis: „Spomen-ploča sa koje je Stepa Stepanović komandovao Cerskom bitkom 1914. godine“!
Pre jednog veka ovaj ar zemlje imao je nepojmljiv značaj. U prostorije nekada popularnog seoskog doma danas je useljena romska porodica. Ovo je njihovo dvorište. Znaju li oni ko je bio Stepa Stepanović? Znamo li mi?

Spomen ploča prepuštena vremenu (Foto: J. Gubelić)

“Cerska bitka počela je u noći 16. avgusta. On je 15. avgusta bio u Draginju jer je deo Druge armije sa Uba, preko Banjana i Draginja krenuo za Cer. Ovde ih je Stepa dočekao, a drugi deo vojske Druge armije -Moravska divizija, krenula je preko Koceljeve i Uba, do Gradojevića, da bi sutradan otišla na Cer i stupila u borbu. Stepa je 15. avgusta bio ovde. Odatle je komandovao kuda da se kreću njegove čete i kad je 16. uveče došlo do privih borbi na Ceru, on je otišao i komandovao dalje Cerskom bitkom sve do pobede. Praktično, početak je vezan za Draginje ali ne i celokupan tok. Kako to znamo?! Iz njegovih pisanih naređenja koje je izdavao sve to može jasno da se vidi. Kada uzmemo njegov dnevnik koji se nalazi u Istorijskom muzeju u Beogradu na Kalemegdanu. U tom dnevniku se vidi da je on izdavao naređenja i potpisivao ih. To su striktni formulari koji su se popunjavali na isti način, samo su naređenja bila drugačija. On sadrži datum događaja, mesto, ko je, šta je i koja su naređenja izdata. Čim promeni lokaciju menja i podatke, tako da je nama jasno da je početak bitke vezan za Draginje”, ističe Zoran Živanović, kustos Zavičajnog muzeja u Koceljevi.

Cerska bitka, fotografija se nalazi u muzeju u Tekerišu (Foto: J. Gubelić)

Dvadesetak metara od obeležja koje se danas nalazi u dvorištu opustelog Doma kulture, Stepa Stepanović je prenoćio pred Cersku bitku i istoričari to mesto, uz pouzdane izvore, uzimaju kao komandno mesto u osudnoj bici i prvim napadima, noćnim i jutarnjim. Čim je počela bitka, Stepa se preselio na padine Cera.
“Početak Cerske bitke pouzdano je vezan za Draginje. Postoje i Stepini dokumenti kojima je izdavao naređenja vezana za Cersku bitku gde uvek navodi da je u pitanju selo Bošnjak. Zapravo, to i jeste bilo ime današnjeg Draginja. Selo Draginje je Ukazom kralja Aleksandra iz 1903. godine preimenovano u Veliki Bošnjak. Draginjaci su bili listom opredeljeni prema Obrenovićima i kada se Draga udala za kralja Aleksandara, Draginjci su se osetili pozvani da promene ime svog mesta u njenu čast jer je ona kao devojka bila gošća žene nekog trgovca Svetozara Pavlovića u Draginju i ovde su je svojatali. Posle njene udaje za Aleksandra, selo ranije zvano Veliki Bošnjak, prozvano Draginje. Posle majskog prevrata mnogi su vratili stara imena, ali ne i Draginje. Tako je ostalo do danas”, navodi Živanović.

Kraljiica Draga zaslužna za današnje ime Draginja (Foto: Wikipedia)

Kad je 1903. svrgnut i ubijen Aleksandar Obrenović onda su, po pričanju starih „upravne” vlasti htele da ukinu ime Draginje, ali selo nije pristalo, jer, otkako je dobilo to ime nije ga ni jedne godine „tukao grad”.
Ponoseći se što je Stepa bio u Draginju, kasnije se njegov boravak pretočio u legendu. Pričalo se da je bio ovde nekoliko dana, da je imao šator i poslugu. Tu su, po pričama meštana, dolazili seljaci sa ponudama, donosili mu mleko i hranu.
Upravo njegova 2. armija je prelomila sukob u prvoj ofanzivi Austrougarske na Srbiju. Na vest da se neprijatelj panično povlači nazad, đeneral je rekao:
„Vidite kako je teško ratovati protiv Švabe. Kad beži, ne možeš ga stići.“Jedno je sigurno, u Draginju se ispisala značajna stranica istorije, koja bledi zbog našeg nemara.

Hrast ispod kog je Luka pričestio vojku (Foto: J. Gubelić)

Ovaj kraj svedoči o još jednom važnom istorijskom događaju.
U Draginju na Dizdarevači, proplanku gde je novoizgrađena seoska crkva, nalazi se hrast iz vremena Prvog srpskog ustanka. Pod tim grmom je, po legendi, jer ne postoje istorijski dokazi da su ti podaci tačni, Luka Lazarević prekrstio svoju vojsku kada je krenuo u Boj na Mišar. Tu je služena jutarnja služba nakon čega je pop Luka pričestio svoju vojsku. Baš sa tog mesta krenuli su put osvajanja slobode.

Iz serijala “Nasleđe tamnavske ravnice”. Projekat je sufinansiran iz budžeta Opštine Koceljeva. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *