Distrikt
Magazin

Kako staro postaje novo u rukama Marije Ivanković Jurišić

Danas se sve može reciklirati, pa i tekstil. Ukoliko imate razvijenu svest o očuvanju životne sredine, a štedljivost vam je jača strana ili volite da eksperimentišete sa modnim stilovima, najnovija kolekcija Šapčanke Marije Ivanković Jurišić pravi je izbor za vas.

Marija Ivanković Jurišić u svojoj kreaciji (Foto: J. Gubelić)

Ova dizajnerka u svom modnom ateljeu svakodnevno radi na tome da produži upotrebni vek staroj odeći, a u julu ove godine održala je predavanje u Torinu na temu „Reciklaža u modnoj industriji“.

Prepoznatljivi motiv (Foto: J. Gubelić)

Ideja je, ističe ona, da se maksimalno iskoristi odeća koju ne koristimo, koja nam je dosadila ili možda više nije u trendu. Stari model i manje atraktivna boja, mogu se pretvoriti u detalj ili deo potpuno novog odevnog predmeta. Namera Marije i njenog tima je da pred kupce donesu sasvim novu i originalnu ponudu i da, pritom, očuvaju tkanje kao stari zanat, što i jeste osnovno geslo u poslovanju ove radionice.

Od starog zanata do brenda (Foto: J. Gubelić)

„Nismo svesni na koje sve načine možemo da iskoristimo staru odeću. Da joj udahnemo novi život, samo malim detaljem, redizajnom, preradom starih odevnih predmeta, pripremom, njihovim specijalnim sečenjem, odabirom, selekcijom njihovih vrsta i boja, tkanjem, napraviti jednu novu teksturu od koje ćemo dizajnirati novu garderobu. Recimo, možemo od starog džempera da napravimo novi, da oparamo vunu i iskoristimo niti, kako bismo dobili onaj koji nam se više dopada, moderan je i lepše nam stoji“, kaže Marija.

U pravim rukama ideja postaje biznis (Foto: J. Gubelić)

Dizajnerka u prvi plan ističe potrebu za recikliranjem odeće radi svesti o zagađenju životne sredine, zatim ekonomskoj neujednačenosti i eksploataciji radne snage. Zato nove stvari, satkane delom i od nošenih, imaju veću vrednost od onih u izlozima naših butika.
„S obzirom na to da znamo da je tekstilna industrija danas jedan od najvećih zagađivača na našoj planeti, moja ideja je bila da ovom kolekcijom damo jedan mali doprinos ekologiji“, kaže dizajnerka i poziva na razumevanje i saradnju: „Apelujem na sve da prvo pogledamo šta sve imamo u ormarima od stare odeće i razmislimo kako možemo da je privedemo nekoj novoj nameni pre nego što posegnemo za kupovinom nove garderobe. Znamo da garderoba koju danas plaćamo relativno povoljno nastaje u zemljama trećeg sveta, i zasnovana je na ljudskoj patnji, što je postalo normalno u uslovima 21. veka, ali hajmo da našim delovanjem to malo smanjimo“, poručuje.

Kad staro postane novo (Foto: privatna arhiva)

Nit stare haljine uskoro će biti savršen detalj na tkanom šalu bež boje. Takva je čitava nova kolekcija nastala u modnom studiju ove Šapčanke, bilo da je pletena, izvezena ili tkana. Tkanine dobijaju novi život, istovremeno čuvajući neprolazne vrednosti.
„Baš pre nekoliko dana smo oparali jednu moju haljinu i koristili smo je za šare u šalu, koje najčešće i tkamo. Bilo je tu raznih materijala koje smo donosile i utkane su u najnovije modele“, kaže Danijela Đurđević, šnajderka u radionici Marija Handmade.

Reciklaža je imperativ 21. veka (Foto: privatna arhiva)

Pamuk, lan, konoplja, svila, vuna iz razboja izlaze u formi unikatnih haljina, bluza, prostirki. Majstorice zanata svog snuju konac i vunu, upredaju zlatne žice i uz ljubav stvaraju nove nosive predmete.
„U to samo još unesemo emociju koja mora da bude topla, jer stare niti sasvim drugačije zasijaju kad se utkaju u nove stvari“, kaže Jasmina Radovanović, šnajderka.

Od stare haljine i stare majice dobija se novo (Foto: privatna arhiva)

Tako štedimo i znamo šta nosimo, a Marija nas uči kako sve to možemo i sami da uradimo.

Duh starine u novom obliku (Foto: J. Gubelić)

Marija Ivanković Jurišić, je zbog ljubavi prema modnom dizajnu i tkanju, i u želji da ženama preporuči unikatni odevni predmet, pokrenula je sopstvenu proizvodnju pre deset godina, kada je otvorila umetničku radionicu i tkački atelje. Danas su njeni proizvodi poznati damama širom Srbije i u inostranstvu, a istovremeno su dokaz da se od starih zanata u Srbiji može lepo živeti.
Ideje ove talentovane Šapčanke primer su uspešnog spoja kreativnosti i modernosti sa tradicionalnim, a nagrađene su „Cvetom uspeha za ženu zmaja“ za najuspešniji i najkretivniji koncept samozapošljavanja, kao i subvencijama od strane Ministarstva trgovine, kao podsticaj za dalji napredak.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *