Дистрикт
Занимљивости

Како је један Шапчанин хтео да буде Хуан Пабло де Сантес

Шабачкој градској управи у просеку се годишње поднесе око 200 захтева за промену личног имена. Шта је то што некога натера да промени име – незадовољство постојећим, тежња за екстраваганцијом, практична потреба или неке врсте злоутребе?! Признаћете, за ново име потребан је и авантуристички дух.

Промена имена на лични захтев (Фото: Ј. Губелић)

Разлози за промену имена су различити. Од оних да се избегне законска обавеза, преко промене пола, признавања или оспоравања очинства, па до оних баналних, када се подносиоцу захтева не допада име које му је одабрао кум. Тако је један Шапчанин хтео да буде Хуан Пабло де Сантес, међутим, њему није пошло за руком.
Свако време обележило је неко популарно име, а онда су људи схватили да сопствено име не морају носити довека.
„Пре су била популарна имена као моје, Милан, Драган, сада тога нема више“, каже наш суграђанин.

Деведесетих су девојке хтеле да се зову Касандра (Фото-Промо-Ноизз.рс)

Због могућности избора, деведесетих су многе девојке желеле да носе име латиноамеричке лепотице Касандре. Међутим, иако закон дозвољава да се лично име промени током живота, ограничавајући фактор је да не сме бити у супротности са схватањима средине.
„Такав један живописни случај је био када је странка тражила да промени име у Хуан Пабло де Сантес, што је наравно, одбијено, јер таква промена није у складу са законом, са обичајима и схватањима средине“, каже Младен Кузмановић, сарадник за грађанска стања.
Разлози за промену имена су различити, објашњавају у овој служби, од избегавања казне, преко признавања и остваривања очинства, до промене пола.
„Градска управа у својој пракси познаје два случаја промене пола, када су појединци након хируршке интервенције долазили у просторије градске управе и подносили захтев за променом имена и презимена“, каже Кузмановић.

Разлози су различити, од озбиљних до баналних (Фото. Ј. Губелић)

Од почетка године у шабачкој Градској управи поднето је 95 захтева за промену личног имена, а њих 18 тражило је да промени и име и презиме. Није тајна да су неки од њих баш желели да носе име планетарних звезда – познатих спортиста, певача, јавних личности.
Пошто не могу да буду Мадоне у Србији, јер се захтев може поднети само управи општине званичног места боравка, неке су отишле и корак даље, па су мењале презимена. Једно време било је популарно да се узимају имена европски напреднијих суседа.
„Било је случајева када су појединци желели да промене име Дунђерски у имена држава из окружења која су ушла у Европску унију, такође из разлога погодности које су они сматрали да ће добити променом личног имена“, истиче сарадник за грађанска стања.
Било је захтева странака да имену додају Хаџи, а Јовановићи, Николићи и Петровићи воде на листи оних који су желели да промене презиме.
Захтев за промену имена може поднети свака особа која је напунила 15 година, уз идентификациони документ, као што је лична карта и, наравно, одговарајуће име. Детету млађем од 15 година могуће је променити име у случају да је усвојено, а ова процедура је могућа и код признавања очинства и материнства.

Свидео вам се текст?
Поделите текст са пријатељима

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *