Distrikt
Društvo

Goranci četiri decenije slade Šapčane

Poslastičarnica “Selena” već četiri decenije, u srcu grada, u prepoznatljivom ambijentu s početka 80-ih godina prošlog veka, gosti Šapčane kolačima i čuvenim sladoledom “na točenje”, a jedno je od poslednjih mesta gde se može osvežiti bozom spravljenom po originalnoj recepturi. Sada već četvrta generacija porodice Selimi usvaja poslastičarski zanat, po kom su Goranci poznati nadaleko. Nekada je goranskih poslastičarnica bilo na nekoliko mesta u gradu, a sada je ostala samo ova u Karađorđevoj ulici.

Sahudin Selimi pakuje slatkiše (Foto: J. Gubelić)

Braća Sahudin i Seid Selimi, Šapčanima su poznati po ukusnim krempitama, šampitama, baklavama, tulumbama, i nezaobilaznim točenim sladoledom koji je postao prava retkost u današnje vreme.  Njihov otac, Selimi Selim, kako godine nalažu, polako se povlači iz ovog posla, koji je započeo davne 1980. godine, nakon dolaska iz Zrenjanina. Posle oca, oni će preuzeti upravljanje radnjom, a istovremeno njihovih četvoro dece pripremaju da nastave ovu tradiciju. To je već četvrta generacija u porodici Selimi koja se bavi ovim poslom. Od Sahudinovog i Seidovog  dede Haruna je sve počelo.
„Od dede je krenula tradicija poslastičarskog zanata, ali naravno ne u ovom obimu. U ono vreme je bilo par slatkiša, otac je to malo modernizovao, pa smo mi još malo, a nadamo se da će naša deca  još više. Porodica je jako bitna za nastavljanje te tradicije“, ističe Sahudin i dodaje da se umeće spravljanja slatkiša prenosi sa kolena na koleno.  Oni insistiraju na tradicionalnim receptima kako bi održali neku vrstu brenda: „ Nema više škola koje đake uče ovim starim kolačima“, zaključuje poslastičar.

Seid Selimi, majstor za baklave (Foto: J. Gubelić)

U Šapcu su 1980. godine otvorili radnju. Njihovi dedovi su, prateći goransku tradiciju, pre toga imali radnje  u Novom Sadu, Beogradu, Subotici, Zrenjaninu. Otac Selim sa porodicom je došao u Šabac i otvorio radnju koja se gotovo 40 godina nalazi na istom mestu, u srcu grada.
„Jedan naš rođak služio je vojsku u Šapcu 70-ih. Jako mu se svideo  Šabac, spomenuo je ocu i tako su odlučili da ovde pokušaju da otvore poslastičarnicu“, priča Sahudin, koji je prvi deo života proveo u Zrenjaninu, a po završetku srednje škole se doselio u Šabac. „Razlika između Zrenjanina i Šapca je u mentalitetu. I jezik je drugačiji. U početku je bilo čudno, ali sada nipošto Šabac ne bih menjao za Zrenjanin, uklopili smo se potpuno. Šabac je jako prijemčiv za ovu vrstu posla, ljudi su fenomenalni, pravi drugari, mi smo prezadovoljni. I rođaci i drugari koji dođu sa strane potvrđuju da naš grad ima neku posebnost“, sa prizvukom zadovoljstva u glasu priča Sahudin.

Četiri decenije „slade“ Šapčane (Foto: J. Gubelić)

Pored prepoznatljivih, ukusnih kolača, osnova poslastičarnice sa dugom tradicijom, kakva je „Selena“, je i boza. Vlasnici su posebno ponosni jer je prave po originalnoj recepturi, pa svima koji žele da ožive ukus prošlog vremena, a posebno onima sa nedostatkom vitamina B, vrata ove „slatke kuće“ širom su otvorena. „Boza se pravi od kukuruznog i pšeničnog brašna, postoji postupak kako se radi. U pitanju je proces dugog kuvanja, fermentacije, ceđenja. Najbitniji je vitamin B koji se nalazi u njoj. Mi smo zadržali stari recept, dok su po novom skratili taj postupak kuvanja, da bi na silu proizveli ukus kakav bi boza trebalo da ima“, otkriva majstor ovog, sada već retkog, napitka.
Poslastičarski i uopšte ugostiteljski posao je godinama unazad zastupljen kod Goranaca. Sahudinova supruga potiče iz čuvene beogradske ugostiteljske  familije Pelivanović, koja ima tradiciju dugu gotovo 200 godina. Poznato je da je ova porodica još za kralja Petra pripremala ukusna jela, a u njihovoj, sada već dosta modernizovanoj poslastičarnici „Pelivan“, Beograđani se goste decenijama unazad.

Slatkiši kojima je teško odoleti (Foto: J. Gubelić)

Međutim, iako su poznati po ugostiteljstvu, Sahudin ističe da među Gorancima ima i poznatih pisaca, fudbalera, doktora, profesora, ekonomista. I njegova deca su završila neke druge škole.  Sin mu je kulinar, a ćerka i bratovljev sin ekonomiste po struci. Ipak, oba brata se nadaju da će im deca, pored svojih profesija, umeti da cene i nastave porodičnu tradiciju. I sam Sahudin završio je agroekonomiju i kratko vreme u Zrenjaninu radio u struci, ali ljubav prema slatkom zanatu prevagnula je. „Voleo bih da deca nastave, jer je lep posao. Ima svoju težinu, ali čovek kad počne, ne može da ga napusti. Umeće je i opstati u njemu“, kaže Sahudin, koji navodi da je srećna okolnost što je lokal porodični. Ocenjuje je da je teško u današnje vreme svima koji se bave preduzetništvom, ali se ni ne žali preterano. „Živimo od ovoga brat i ja, otac i majka. Ljudi se žale jer očekuju da naprave nešto jako brzo, za nekoliko meseci ili godinu dana, da zarade pare i obezbede se za narednih 10 godina. Uvek ima perioda oscilacija, 80-e su bile daleko bolje, 90-ih je trebalo opstati. Sad je recimo mirno“, kaže poslastičar.

Osveženje i za leto i za zimu (Foto: J. Gubelić)

Da je strpljenje bitno za svaki preduzetnički posao  dokaz su četiri duge decenije, koliko „Selena“ postoji u Šapcu. Menjao se grad, čitave generacije njegovih žitelja, otvarali su se i zatvarali brojni ugostiteljski objekti, ali je ova poslastičarnica ostala svoja. Isti je enterijer radnje, isti slatkiši jer ih spravljaju isti majstori, identičan ukus sladoleda, pa čak i pribor u kom se služi. Ipak, novo vreme traži inovativniji meni, pa sad u ponudi imaju kolače egzotičnije recepture, i ukuse sladoleda koje njihov deda Harun, začetnik čitave ove priče, nije mogao ni da zamisli. Istrajnost i upornost Sahudin pripisuje vedrom goranskom duhu, a pre svega optimizmu.  „Ja sam optimista po prirodi, Goranci su inače veliki optimisti kada je najteže, zapamtite“, poručuje šabački poslastičar.

 

Comments

  1. Sve gore napisano je potpuno tačno bez imalo preterivanja, pored tulumbi, baklava i ostalih đakonija tu je i nezaboravna boza koju morate probati.
    Kad god odem u Šabac obavezno svratim i popijem tzv. špricer tj. Bozu i limunadu ko to nije probao nek proba uzitak je VRH
    Samo tako nastavite i narednih 200 godina pozdrav Majstorima svog zanata.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *