Distrikt
Društvo

Fakultetske diplome okačili na zid i postali majstori stolarskog zanata

Braća Nebojša i Nikola Mandić iz Jalovika, sela u blizini Vladimiraca, od hobija i ljubavi prema drvetu razvili su firmu za proizvodnju predmeta za kuhinjsku upotrebu. Danas 95% svojih proivoda izvoze u skandinavske zemlje, a za skoro 10 godina, koliko se bave ovim poslom, prošli su trnovit put da bi postali ozbiljni preduzetnici.

Stručnjak za sport i stolariju (privatna arhiva)

Na ideju o bavljenju preradom drveta došao je stariji brat Nebojša (34), po struci diplomirani politikolog za međunarodne odnose. Mlađi brat Nikola(31) inače, apsolvent Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, podržao ga je, iako ni jednom ni drugom nije bilo najjasnije šta će i na koji način praviti, a poznavali su statistiku koja kaže da tek svako peto malo preduzeće dočeka treću godinu poslovanja.
Kao i svaki, početak nije bio nimalo lak. Nisu imali adekvatne mašine, a ni sigurne kupce na koje bi se mogli osloniti. Imali su samo ideju i želju da uspeju u svojoj nameri. Imenom stranog porekla – latinski naziv Crudus, što znači zelen u smislu iskustva, ali označava i nešto novo, sveže, prirodno, pokazali su interes da jednog dana nastupe na stranom tržištu. U susret su im, kako kažu, izašli roditelji, kumovi, prijatelji, komšije.
“U početku smo pravili sitne elemente, bukmarkere, drobilice za orahe, razne ukrasne predmete od drveta, prodavali smo ih u maloprodajama, knjižarama, ali teško je bilo plasirati takve proizvode, još teže naplatiti”, seća se Nikola i objašnjava da je prvih nekoliko godina firma bila samoodrživa, ali nije ostvarivala  profit koji je obećavao uspeh. Prema njegovim rečima, bilo je teških momenata kada nedovoljna prodaja nije mogla da nadomesti neplanirane troškove, i postavljalo se pitanje hoće li uopšte uspeti.

Proizvodi koji su osvojili strance

Nakon nekoliko godina pukog opstajanja, Nebojša je uspeo da stupi u kontakt sa danskom firmom koja se bavi otkupom kuhinjskih daščica i drugih predmeta za kuhinjsku upotrebu, i taj trenutak presudio je da ne napuste ovaj zanat. Ubrzo se javljaju novi problemi – trebalo je nabaviti dodatne mašine, a tehnika i način izrade bio im je potpuno nepoznat. Međutim, otkupljivaču su hrabro odgovorili da su spremni da za dva meseca isporuče prvu pošiljku.
“Prva isporuka je bila jako stresna. Imali smo rok od dva meseca, a mi smo prvih 40 dana radili na tehnici i nabavljanju potrebnih stvari za izradu. Zato smo na kraju radili 72 sata bez imalo sna, pod velikom tenzijom. Uz pomoć roditelja, komšija,  uspeli smo da ispoštujemo rokove”, seća se Nikola.
Ispostavilo se da je za dalju saradnju bio presudan prvi utisak. “Reakcija je bila nova porudžbenica, što je najpovoljniji mogući odgovor. Stranci kada imaju zamerku jako su rigorozni, a kada im se nešto sviđa ne hvale, nego naručuju još”, priča Nikola, sada već majstor stolarskog zanata i seća se da im je jednom  prilikom, zbog neodgovarajuće boje spojnih linija, vraćena gotovo cela pošiljka.

Drvo koje život znači

Na početku su 80% stvari radili ručno, i na to su trošili mnogo energije i vremena, ali otkada su nabavili naprednije mašine, posao ide mnogo lakše. “Ovo što mi radimo je bliže industrijskoj proizvodnji nego zanatskoj radnji, jer imamo serije od 500 ili 1000 komada. Dosta mašina je bilo ručne izrade jer u tom trenutku nismo imali sredstva za bolje. Stolarske mašine su jako skupe, a banke stolarima ne odobravaju kredite tek tako”, ističe Nikola.

Za stolarskom mašinom (privatna arhiva)

Iako obojica rade u proizvodnji, braća su se tokom godina profilisala u poslu prerade drveta, pa je Nikola postao stručnjak za proizvodnju i obradu sirovina, a Nebojša je, u skladu sa svojom primarnom profesijom i zahvaljujući iskustvu u prethodnim poslovima, postao ekspert za sklapanje poslovnih kontakata. “Razlikujemo se po karakteru i interesovanjima. Na primer, kada se nešto radi serijski, svaki dinar je bitan, svaka ušteda se posmatra kao zarada i sa strane kupca i nas, proizvođača. Za pregovore, koji nekada oko 10 evrocenti traju dugo, je, stoga zadužen Nebojša jer on ima strpljenja, a ja bih brzo odustao od toga”, kroz smeh govori Nikola.
Iako su u čitavu priču krenuli iz hobija, a radionica im se nalazi u dvorištu, posao shvataju prilično ozbiljno, posebno jer sarađuju sa strancima. “Jeste to porodična firma, ali mi smo već u 7 sati u radionici, i radim do 17h. Bitno je kako se postavite prema poslu”, naglašava mlađi brat.

Ručni rad zamenili savremenim mašinama

Proizvodi koje firma Crudus izvozi mahom su licencirani, a dizajn uglavnom diktiraju poručioci. Koriste drvo visokog kvaliteta, orah, hrast, bagrem. S obzirom na to da se uglavnom radi o predmetima za kuhinjsku upotrebu, koji dolaze u kontakt sa hranom, koriste se samo lepkovi odobreni od strane Ministarstava zdravlja. Proizvodi su 100% od prirodnih materijala, zaštićeni mineralnim uljima, potpuno bezbedni za kontakt sa hranom. “Uz naše proizvode postoji uputstvo za upotrebu, naša daska se ne pere, impregnirana je mineralnim uljima i ne može u sebe da uvuče mirise i ukuse, održava se samo vlažnom krpom. Rađena od jako postojanog i kvalitetnog bagremovog drveta, pre će se istupiti nož nego što se istupi daščica”, poručuje stolar.
Teško je poverovati da firma koja se pretežno bavi proizvodnjom kuhinjskih daščica opstaje na tržištu. Odgovor je u tome da skandinavske zemlje imaju ograničen sistem seče šuma zbog izuzetno naprednog ekološkog sistema i stoga uvoze drvo, i proizvode od drveta. Domaće tržište ima malu potražnju za ovim elementima, a samim tim bi i opstanak Crudusa bio doveden u pitanje. Zahvaljujući domišljatosti I umeću ovih mladih preduzetnika iz Jalovika, jedna srpska firma u inostranstvu je prepoznata kao siguran partner.

 

 

 

Comments

  1. Svaka cast momci! Samo hrabro i napred.. Milina je procitati ovako nesto..

  2. A da me pohvališ klaso za sajt? 🙂

    Drago mi je da si uspeo druže! Samo gazi!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *