Distrikt
U pokretu

Duh prošlosti rukama i maštom Tatjane Marković

Tatjana Marković po profesiji je istoričar umetnosti. Javnosti Šapca poznata je kao viši kustos Narodnog muzeja, u kom je prošle godine postala savetnik. U svojoj uspešnoj karijeri bila je autor brojnih muzejskih postavki i na razne načine – publikacijama, radionicama i predavanjima, prezentovala svojim sugrađanima duh prošlosti i savremene umetnosti. Zahvaljujući svom stručnom obrazovanju, kao i dugogodišnjem iskustvu na ovom poslu, bila je u stalnom  kontaktu sa ljudima koji se bave raznim vrstama kreativnog izražavanja, pa je svo to znanje rešila da iskoristi i materijalizuje na način koji je drugačiji od formalnog umetničkog stvaralaštva, ali zahteva izuzetnu dozu kreativnosti. Tako Tatjana u slobodno vreme već 8 godina uspešno pravi zanimljive ukrasne predmete najrazličitijih oblika, dezena  i namena.

Tatjana Marković, u stavralačkom raspoloženju (Foto: J. Gubelić)

Ne čudi što je njena prva inspiracija bio grad Šabac, čiju tradiciju, kulturu i arhitekturu je mnogo puta prikazivala kroz posao. Tako je nastala zanimljiva serija suvenira u vezi sa gradom pored Save.
“Sa stanovišta struke bavila sam se kulturnom istorijom grada, gradskom arhitekturom, pa sam tako započela i rad u ovoj oblasti. Dobila sam ponudu da oslikam zidove u kafeu “Vremeplov”. Napravila sam izbor predstava Šapca s kraja 19. do polovine 20.veka. Naručilac je želeo da to budu različiti formati slika, tako da sam poručila ramove koje sam ukrašavala u skladu sa onim što radim, a onda sam napravila neki izbor fotografija koje smo štampali”, priseća se Tanja.
Posetioci kafea pozitivno su reagovali  na tako osmišljen prostor, interesovali se za istoriju grada.
“Mnogo ljudi je dolazilo da im uradim reprodukcije određenih delova grada, ukrasim ramove. Najvažnije od svega je što se veliki broj ljudi upoznao sa delom istorije svoga grada. Istovremeno je toliko divnih priča o Šapcu ispričano, došlo je do razmene mnoštva informacija” , priča Tatjana.

Šta sve može Tanjina mašta

Kultura grada sa takom dugom tradicijom, na ovaj način, nenadano je napustila institucionalne okvire i na mala vrata počela da ulazi u ugostiteljske objekte, domove sugrađana, posetioca iz drugih gradova i inostranstva. Zahvaljujući Tanjinom hobiju u Turističkoj organizaciji grada postoje suveniri sa motivima starog Šapca u obliku podmetača, kutija, blokova, poslužavnika, sličica i dostupni su svima.
“Važno je da ta priča dejstvuje kroz nešto što je čisto utilitarna stvar, da se zapravo bavimo i edukacijom. Postoji serija podmetača sa fotografijama Šapca iz najrazličitijih vremenskih perioda, gde su predstavljene mape grada od srednjeg veka naovamo, od prvog prikaza Šapca i tvrđave iz 1493. godina ka savremenom dobu. Moj posao u Muzeju je na drugačijem i višem nivou, kroz različite publikacije, predavanja, izložbe, a sa druge strane smatram da je značajan deo prošlosti našeg grada provučen i kroz ovu moju drugu delatnost. Kada je ljudima stalno pred očima, nešto i saznaju”, zaključuje Tanja.

Kreacije za poklone i ulepšavanje domova

Pre nekoliko godina postala je popularna dekupaž tehnika ukrašavanja predmeta, pa je tako i Tatjana svojim prvim proizvodima dala drugačiji izgled upravo primenjujući ovu tehniku. Mnoge ideje pronalazila je na internetu.
“Internet je zbog toga čudesna stvar. Naiđem nekada na neki tehnički problem, koji rešim sa ljudima koji se bave sličnom delatnošću.” Što se tiče alata počela je sa uobičajenim za ovu oblast. “U početku su to bile boje, četke,  lepak i salvete za dekupaž tehniku. Kako je vreme odmicalo, počela sam da eksperimentišem sa drugim materijalima, a kada sam počela da radim komadni nameštaj ili neke veće drvene površine, sanduke, kupila sam električnu bruslilicu”, kaže Tanja.
Za  poslednjih 7,8 godina, koliko se bavi ovim hobijem, napravila je nekoliko hiljada ukrasnih predmeta. U pitanju su podmetači, sličice, futrole za mobilni, naočare, držači, gajbice, poslužavnici, dečiji program sa junacima iz crtanih filmova, ramovi za slike, novogodišnje jelke, predmeti za opremanje sobe. Najdraži od svega ipak joj je nakit, jer, prema njenim rečima iziskuje najviše mašte i kreativnosti.
“Nakit je moja pasija, ali sam ga uvek nekako ostavlljala po strani.” Najveća želja joj je međutim, da ga sama dizajnira. “To je vrhunac, kada sami osmislite komad nakita. Pošto ne mogu da oblikujem metal pribegla sam lakšoj tehnici obrade drvenih elemenata, kupujem repro elemente od drveta koje onda oblikujem i ukrašavam.” To je, smatra, korak bliže onome što bi želela da radi. Poslednje što je napravila je serija ogrlica pod nazivom “Moja Afrika” gde je upotrebila detalje napravljene od papira, u kombinaciji sa keramikom, drvetom, plastikom, kamenom. “Posebno mi je drago jer taj nakit ženama deluje kao unikatan i drugačiji, a i može da se pravi po želji”,  ističe ona I dodaje da je važno kombinovanje odnosa među elementima i bojama, zatim oblik i dužina detalja. “Kao u slikarstvu, i ovde postoji noseći, centralni element, oko svakog komada morate da se pozabavite.” Predmete i ogrlice sve češće vezuje za određene ljude, i posebno se obraduje kada neka osoba odreaguje na ono što je namenila baš za nju.

Ulepšava prostor na svoj način (Foto: J. Gubelić)

Nakit i venčići su joj omiljeni, kako ističe, jer nema toliko manuelnog rada. Kada pravi poslužavnike, kutije, ramove, za šta postoji nekakva priprema samog materijala, radi u dogovoru sa majstorom, i po narudžbini. “Žene sa kojima sarađujem imaju najrazličitije narudžbine. To je zanimljivo jer se pojave sa nekim svojim predmetima pa žele da ih ja oslikam, da bi ukrasile svoj prostor. Više puta mi se događalo da uplovim u neku novu oblast zahvaljujući tome što je neko nešto od mene tražio.”
Materijale za svoje prekrasne ukrase pravi, kupuje, ili ih, jednostavno, nalazi u prirodi. “Neke venčiće sam nazvala “Od Cera do Jadranskog mora” jer sam sakupljala razne predmete iz prirode. I prijatelji mi donose razne stvari, recimo dobijala sam žir, pšenicu i sve to koristim za izradu venčića. Gde god da sam istražujem šta bih mogla da iskoristim. Koru od drveta, palme, kamenčić, školjku, izbrušeno staklo, imam deo u kući koji je pun sitnica, šišarki, osušene morske trave, na raznim mestima nalazim stvari koje koristim – razna, platna, čipku, stare stolnjake”.

U novoj kolekciji ima i čipke

Svoje proizvode prodaje po krajnje pristupačnim cenama i smatra da je to njen način da proširi sopstveni odnos prema estetici kojom se bori protiv najrazličitijih vrsta kiča koji nas okružuje. “Moji prijatelji, kupci, saradnici su pripadnici srednjeg staleža. Ideja je da svi mi koji prosečno živimo možemo sebi da priuštimo komad nakita koji će biti drugačiji, koji će nas obradovati. Volim da kažem – Nek su žene meni lepe, i nek je ženama lepo. Kada bismo uračunali svaki minut, znanje, predznanje, nezadovoljstvo zbog nepostignutog efekta, energiju, onda bi i cena bila drugačija.” Ovako Tanja u cenu uračunava pre svega svoje zadovoljstvo, a što pretekne ulaže u sledeće ideje.
Ističe da su najlepša strana bavljenja  ovim poslom divna prijateljstva koja je sklopila tokom proteklih nekoliko godina.
“Otvorila su se mnoga vrata, ne samo u meni, kao mogućnost da ostvarim svoju kreativnost I ispunim slobodno vreme na način za koji verujem da je primeren meni i mojoj ličnosti, nego je otvorilo niz nekih drugih mogućnosti. Svaki dan provedete po nekoliko sati  radeći nešto što nije isključivo manuelni rad, jer je delom i intelektualni, i svaki takav dan je ispunjen unutrašnjim zadovoljstvom. Važno je da ljudi imaju tako neku aktivnost”, zaključuje Tanja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *