Дистрикт
Друштво

“Добродржеће даме” верни чувари успомене на Јанка Веселиновића

Две зграде, једна налик другој, издвојиле се у центру коцељевачке вароши. Ничим не показују да су добродржеће даме у годинама, пркосе времену и на први поглед одају да је у њих стала култура и наслеђе тамнавске равнице.  Стоје усправно и угланцано, олако носећи на својим темељима бреме грађевинског материјала старог више од једног века. Једна од њих и много старијег.

Завичајни музеј у Коцељеви (Фото: Ј. Губелић)

Али, да би њихов постанак био јасан данашњем посматрачу, морамо се врати у историју.
“Коцељева није увек била на овом месту, већ у “Доњем крају”. За време Другог српског устанка варош је била у склопу Шабачке нахије. Априла 1816. године за нахијског кнеза постављен је Милошев брат, Јеврем Обреновић. Када је Јеврем добио на управу овај део Србије, почео је да сређује путеве и уводи цивилизацијске новине. Најпре је просекао нови пут у правцу Шабац-Ваљево. Ту је изградио конак крај пута, на месту данашњег ватрогасног дома. То је условило да се људи насељавају покрај Јевремовог конака јер је туда ишла путна траса. Како се Србија ослобађала од Турака, стицала независност, добијала уставе који су уређивали рад државних органа и права грађана, гарантовано је формирање општина. Тако дефинисане општине налагале су да се граде општинске зграде. Коцељевци тада одлуче да општинску зграду изграде поред Јевремовог конака. То је била вишенаменска мала зграда,  судница и апсана, изграђена од шепера,  удоваљавала је потребама тадашње општине. Кад су почели да граде цркву, схватили су да им је потребна нова зграда, судница и школа. Онда су 1871. године на месту те зграде подигли ову зграду”, објашњава кустос Завичајног музеја Зоран Живановић.

Спомен соба Јанку Веселиновићу (Фото: Ј. Губелић)

На месту некадашње шеперуше изграђена је зграда од чврстога материјала на каменим темељима. Зидови дебљине пола метра, који ни до данас нису мрднули, чинили су зграду која је истовремено била и општина и школа. Најпоноснији у овом крају су чињеницом да је овде учитељевао Јанко Веселиновић. Познати српски писац засадио је испред две липе, које су посечене 1995. године приликом последње темељне рестаурације и адаптације.
“Деведесетих година XIX века, у време када се у Коцељеви налазио Јанко Веселиновић, она почиње да прима обележја варошице. Имала је школу, цркву, општину, три кафане, три трговине са разноврсном робом, две опанчарске и две ковачке радње. Јанко Веселиновић је био учитељ у Свилеуви и Коцељеви. Јанко је прво био учитељ у Малој школи од  1887, да би 1888. године био изабран за председника општине. Од 1901. до 1951. Мала школа је коришћена за смештај учитеља. године 1914. и 1915.  школа је коришћена као прихватилиште за рањенике, а током аустроугарске окупације 1915. до  1918. године служила је за војне потребе. Мала школа је оштећена у Другом светском рату током немачког бомбардовања”, наводи Живановић, а ови подаци доступни су и у документима Завода за заштиту споменика културе Ваљево, који од маја 2008. године води бригу о овој згради јер је тада стекла статус споменика културе од великог значаја.

Зоран Живановић, кустос Завичајног музеја у Коцељеви (Фото: Ј. Губелић)

Људи овог краја оставили су снажан утисак на књижевника Јанка Веселиновића, па их је трајно забележио у својим најпознатијим приповеткама.
“Многе девојке биле су заинтересоване за њега али он је изабрао Јованку Јовановић, сестричину епископа Никанора Ружичића из Свилеуве. Са њом је имао кћерку Персиду. После тога одлази из Свилеуве и 1886. године враћа се у Свилеуву, па у Коцељеву. Две године касније изабран је за председника општине Коцељева. После годину и нешто дана, због нерегуларности око гласања, после чега су га оптужили за проневеру, напустио је овај крај”, прича Зоран Живановић, кустос музеја “Јанко Веселиновић” у Коцељеви.

Споменик књижевнику Јанку Веселиновићу, рад академског вајара Косте Боградовића испред музеја (Фото: Ј. Губелић)

Успомену на Јанка из чијег пера је изашао бисер српске књижевности чувају у Завичајном музеју у Коцељеви, где су му посветили спомен собу која, између осталог, садржи најбогатију збирку фотографија Јанкових.
“Када су схватили да им је потребна пространија школа, Коцељевци, одмах до мање, 1901. године подижу већу зграда у којој се настава одвијала пуних 50 година, односно док није изграђена сасвим нова двоспратна осмолетка. Данас се у овој згради налази библиотека која носи име Јанка Веселиновића”, објашњава Живановић.

Део музејске поставке (Фото: Ј: Губелић)

Време им није ништа одузело, само је додавало како су мењале своју делатност. Ова улога, чини се, највише им прија – улога библиотеке и музеја.  У Немањиној број 70. куда пролазе и случајни пролазници и намерници, отвориле су своја врата културе, желећи да свако бар једном завири унутра, јер тамо је ризница знања, културе и историје.
Зграда Мале школе, са зградом Велике школе и цркве спада у најстарије очуване објекте у варошици и чини њен осмишљени урабанистички центар са архитектонски вредним објектима.
“Зграда Мале школе је призмена грађевина, издужене правоугаоне основе са четвороводним стрмим кровом покривеним бибер црепом. Централно постављен главни улаз води у пространо предворје из кога се улази у остале четири просторије и помоћни простор. Улична фасада је симетрично решена са централним ризалитом у кровном делу завршеним степенастом атиком.  Поред улаза, са сваке стране је по један прозорски отвор а на угловима уличне фасаде груписана су по два прозорска отвора. На малтерисаним, окреченим у бело фасадама нема малтерске пластике”, појашњено је у образложењу Завода за заштиту споменика културе Ваљево.

Библиотека „Јанко Веселиновић“ у Коцељеви (Фото: Ј: Губелић)

Испред Завичајног музеја  налази се споменик књижевнику Јанку Веселиновићу, рад академског вајара Косте Боградовића.
Велика школа, као споменик културе, налази се на регулационој линији улице, а са зградом Мале школе и црквом сврстава се у најстарије сачуване грађевине места, чинећи урбанистички осмишљен центар Коцељеве.
“Зграда Велике школе има основу издуженог правоугаоника димензија 25 x9,5 метара. Дугачки ходник води у три учионице и мању учитељску канцеларију. У новије време у једној од учионица смештен је санитарни чвор са чајном кухињом. Улична фасада решена је асиметрично, тако да су са једне стране главног улаза постављена два прозорска отвора, а са друге пет. Сви прозорски отвори су уоквирени плитком малтерском пластиком, у врху је хоризонтални кровни венац, а плитки пиластри су постављени тако да групишу прозорске отворе и оивичавају главну уличну фасаду”, навод се у образложењу Завода за заштиту споменика културе Ваљево.
Од 2003. године (Решењем министарства културе Р. Србије), формиран је Завичајни музеј који је смештен у тзв. ,,Малу школу” из 80-тих година XIX века, док се у згради школе из 1901. године, данас, налази смештена Библиотека ,,Јанко Веселиновић” Коцељева.
Завичајни музеј Коцељева прикупља, чува, излазе и публикује неколико хиљада вредних експоната са територије општине Коцељева, од којих су неки по својој историјској и културно- уметниčкој вредности јединствени у оквирима целокупне прошлости Балкана.
Библиотека ,,Јанко Веселиновић“ Коцељева данас у свом фонду има око 30 000 књига

Из серијала “Наслеђе тамнавске равнице”. Пројекат је суфинансиран из буџета Општине Коцељева. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Свидео вам се текст?
Поделите текст са пријатељима

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *