Distrikt
Magazin

Da je preživela, danas bi slavila 80. rođendan

Da je opstala, Hemijska industrija Zorka danas bi slavila osamdeset godina postojanja. Međutim, samo nekoliko fabrika preživelo je sankcije i privatizaciju.
Tog 8. novembra 1938. godine, na Mitrovdan, počela je sa radom fabrika koja je bila sinonim za industrijski razvoj Šapca. Najveća šabačka holding kompanija preživljavala je najteže trenutke, ali nije je dokusurila starost, već privatizacija.

Nekada dostojanstven , a danas oronuli simbol (Foto: J. Gubelić)

Kompanija „Zorka“ nastala je kao prvo jugoslovensko akcionarsko društvo za hemijsku industriju, kao najmodernija i po kapacitetu najveća fabrika u jugoistočnoj Evropi. Ime je dobila po supruzi kralja Petra Prvog Karađorđevića (najstarijoj ćerki crnogorskog knjaza i potonjeg kralja Nikole Petrovića), što je ozvaničio tadašnji predsednik Vlade Kraljevine Jugoslavije, dr Milan Stojadinović.

Radnici iz zlatnog perioda (Foto: privatna arhiva)

U zlatnom periodu, od kraja šezdesetih do kraja osamdesetih prošlog veka, sa „Zorkinih” traka godišnje je silazilo oko dva miliona tona različitih proizvoda: 700.000 tona mešanog đubriva, 600.000 tona sumporne kiseline, 30.000 tona cinka vrhunskog kvaliteta (čistoće 99,99 odsto), izuzetno traženog na londonskoj berzi…
Složena organizacija udruženog rada imala je 31 organizaciju, 12 radnih zajednica i svoju banku, a zaposleni su istovremeno bili nosioci upravljačkih funkcija. Imala i sportsku dvoranu, bazen, odmarališta i svoj časopis. Svaki peti radnik školovao se o trošku fabrike.

Titova poseta „Zorki” 1969. godine (Foto Arhiva šabačkog muzeja)

Titova poseta „Zorki” 1969. godine bila je događaj koji se ne zaboravlja. Predsednika SFRJ u „Zorki” su dočekali tadašnji generalni direktor Krsta Avramović i predsednik opštine Ilija Đurić. Održana je svečana sednica Radničkog saveta, a gostima je pevao čuveni šabački hor „66 devojaka”, koji i danas postoji.

Sve novine su pisale o uspehu giganta

Šabčka „Zorka“ izvozila je na sve kontinente, osim Australije. Zahvaljujući ovoj fabrici izgrađeno je oko 3.000 stanova, kompletna naselja Benska Bara i Trkalište, sportski centar sa halom i zatvorenim bazenom.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *