Дистрикт
Занимљивости

Чаролија шабачког вашара

На стихове познате песме, „Хоћемо ли у Шабац на вашар“, двоумљења нема, јер тај догађај се не пропушта. На питање, шта је то тако посебно, тешко је дати одговор, али се у то увере сви који долазе у Шабац 21. септембра на Малогоспојински панађур. Вековна традиција је само један од разлога, затим, када почне, ни вашарџије не знају колико ће трајати, а за тих десетак дана овде се пазари, забавља и лумпује до зоре. Вашар сваке године посети и до неколико десетина хиљада људи, а у ранија времена имао и до 300.000 посетилаца. Шта је то овде тако посебно, нико не уме да објасни, али сви са сетом говоре исто – то само има на шабачком вашару.

Река људи (Фото: Ј. Губелић)

“Навалите народе”, одјекује са разгласа. А унутра, на десетине жена роња тражећи одговарајући комад гардеробе. Има овде за супруга, децу и целу фамилију.
“Само мора да се роња. Има чак и нових ствари са етикетом. Ја сам била јутрос и сад сам дошла поново. Треба бити упоран”, прича Симона Весић.
Клавијатуре, хармоника, гуме свих величина, скије, штапови за пецање, варијаче, кутлаче, сервис за ручавање, само су делић богатог асортимана. Све је то стигло из Аустрије и Италије, половно и ново, за свачији укус и џеп.
“Једна виљушка ми фали да комплетирам сервис, али може да прође и са пет. Шест ножева и пет виљушки. Ту једну купићу на другом месту. Нигде нема ово што има на шабачком вашару”, прича госпођа док по земљи прекривној најлоном скупља виљушке.

Поједено месо мери се у тонама (Фото. Ј. Губелић)

На највећој  пијаци северозападне Србије гужва траје већ неколико дана. Стискају се жене испред бутика под ведрим небом, где весели продавац свраћа пролазнике. Само се треба сагнути и сваки комад протурити кроз руке. Ту су бунде од астрагана и нерца, кожне јакне, маркиране торбе које су носиле госпође по Бечу. Шире очи госпође и навлаче комаде гардеробе које ће ускоро прошетати по граду на Сави. За оне скромнијег џепа, ту су синтетичка и крзна од лисице. Све има своју цену.
“Свега има само треба пара. Ја дођем да разледам. Треба све ово видети”, добацује један од редовних посетилаца.

Гужва испред шатора (Фото: Ј. Губелић)

Посебно је све – од чувених вашарских атракција, као што су разни рингишпили, шећерна вуна, алва, лицидерска срца…Посебни су трговци из свих делова Србије, али и занатлије старих заната попут казанџија, пинтера, ковача, столара… И тако,  дуже од једног века, сваке године, 21. септембра сјате се посетиоци из целе Србије да виде и осете шабачки вашар. Кад град утихне, засија плато где је била касарна на шабачком Старом граду. Све гори и тресе се од светла и музике.  Ту су вртешке, возићи, гусарски брод, „камиказе“, „супертвистер“. Вози се на сувом и на води, на паткама и коњићима разним. Забаве је на претек, за децу и одрасле.

Забава за све узрасте (Фото: Ј. Губелић)

Калдрмисани сокаком, према новој локацији вашара, отвореним тезгама, тргује се до касних вечерњих сати.
На ражњу се окрећу прасићи и јагњићи. Количина печења која се овде поједе током десетак дана вашара мери се у тонама. Роштиљ на ћумуру пеку мајстори који су у Шабац стигли из свих крајева Србије. У земљаним посудама крчка се свадбарски купус.

Плесачице су изазавале највећу пажњу (Фото. Ј. Губелић)

Али ипак, душа града одуваке је спавала у градским кафанама. Није било града у Србији са већим бројем кафана по глави становника и тако богатом историјом кафанског живота. Боемски живот овог града пријатно и раширених руку дочекавао је сваког госта, поготово оног са стране који по први пут открива чари и заувек немирни дух Шапца. Тако је током вашара и поод шаторима.
“Ми дневно испечемо од 40 до 50 прасића и јагњића и све се поједе. Ово нигде нема”, каже Дејан Миљковић из Лесковца.
На тезгама сложене фармерице из Новог Пазара, веш из Ариља, “миришљаве чарапе из Турске”. Са конкуренцијом се боре наглас. Са свих страна одјекује – навали народе!

Лумперај до јутра (Фото. Ј. Губелић)

Прави живот почење увече у шаторима. Цела естрада је овде. Грми код Аћима, Ере, у Белој шатри.
Колико је људи унутра, толико је испред.
“Ја само вирим. Довољно ми је оно што видим кад се подвучем испод цераде”, каже једна од дама. Мушарци по природи храбрији па се унутра бахате. Ваде паре, ките певачице, наздрављају знаним и незнаним.
“Ове плесачице су најбоље. То је живот. Пиће јесте 350 динара, али се сваки динар исплати. Ово мора да се доживи”, прича један од гостију.

Забава којој се не може одолети (Фото. Ј. Губелић)

Шатре су облепљене постерима певача са естраде. Ноћу, кад град утихне, овде се ори до раних јутарњих сати. О шипке се каче и певачи и гости. Све за паре и провод. Да дуже траје и да се не заборави јер на нови незаборавни доживљај треба чекати годину дана.

 

 

Свидео вам се текст?
Поделите текст са пријатељима

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *